Биљни и животињски свет потпуно је страдао у ноћи између уторка и среде у делу Малог Копова, слатководног језера, те деломично у другом делу који се зове „Између Копово“ које дели ово језеро од Сланог Копова.
Само захваљујући великој пожртвованости ватрогасаца сачувано је и само срце резервата, трстици поред Сланог Копова, који су у првој категорији заштите. Да је ватра успела да продужи још само један метар, трстици би планули и две трећине резервата било би уништено.
Пожар је за 4 до 5 сати прогутао 300 хектара трстика и 30 хектара пашњака који је био спреман за дочек ждралова. Ватру је гасило дванаест ватрогасаца из Новог Бечеја и Новог Милошева са четири возила. Интервенција је трајала више од два сата, док ватрена стихија није обуздана и пожар стављен под контролу.
Претпоставља се да је ватра подметнута, јер како кажу стручњаци из резервата, ове сезоне после више од 15 година први пут нити један пољопривредник није палио своје њиве у околини Сланог Копова. Очекује се подношење кривичне пријаве против Н. Н. лица.
„Штета би била и већа да се ловци нису враћали из лова и пријавили пожар. Велики део вегетације је уништен. Тачна процена о штети по биљни и животињски свет биће накнадно утврђена од стране Покрајинског завода за заштиту природе. Пожар је пријављен и Секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине. Пожари су знали да се дешавају и ранијих година али никада није било овако катастрофално. Увек постоје теорије да је неко палио стрњику или је намерно подметнуо ватру, али не можемо у никога конкретно да упиремо прстом“, рекао је Дарко Лазаревић, биолог у овом резервату природе.
Како додаје, штета за екосистем је непроцењива, уништено је на хиљаде ситних животиња и инсеката. На изгорелим површинама могу да се виде угљенисане корњаче које нису успеле да умакну катастрофи. Дивље гуске, патке и ждралови ове године тешко да ће посетити Копово, како због недостатка воде, тако и због изгореле површине, преноси Блиц.
Јединствена акваторија у северном Банату
Слано Копово је јединствена акваторија у северном Банату и један од последњих очуваних сланих језера у Војводини, природни је бисер који удомљава чак 220 врста птица. Природно је добро од изузетног националног значаја 1. категорије а 2004. године укључено је на листу водених станишта од интернационалне важности по Рамсарској конвенцији.
Оно је познато као јединствено стециште ретких и строго заштићених врста птица током јесење миграције јадранском рутом где се годишње скупи и до 20.000 ждралова. Исушивање језера је природан процес јер се на тај начин одржава ниво соли и пожељно је да се то дешава једном у сваких пет или десет година, али није добро да се дешава сваке године чему због климатских промена, управо сведочимо.
