Косовка девојка, наша Мона Лиза
После деценија проведених у депоу Музеја града Београда, ремек-дело Уроша Предића, слика „Косовка девојка“ и у одсуству будила је велико интересовање. Бројне полемике на друштвеним мрежама, статус српске Мона Лизе који је слика задобила, и бојазан да се ово ремек дело не чува у одговарајућим условима, мотивисала је управу Музеја града Београда да је прикаже у јуну у Скупштини града Београда и сада у Конаку кнегиње Љубице.
„Слика ’Косовка девојка’ није била често излагана. Ми смо је изложили у јуну у Скупштини града, након што су грађани у медијима изразили забринутост за степен њене очуваности“, каже за Спутњик директорка Музеја Јелена Медаковић.
Дело од националног значаја
Она подсећа да је феномен овод дела између осталог и у томе што за најширу публику она представља дело од националног значаја за српску уметност.
„Грађани су је на друштвеним мрежама прогласили за Мона Лизу Србије, па се после водила полемика да ли је то умесно или не. Пратећи изузетно занимљиве полемике закључили смо да је време да је грађани виде“, каже директорка Музеја града Београда.
Чувена слика настала 1919. године, убраја се у једну од иконичних слика у историји српске уметности и културе. Мит о девојци која поји рањеног јунака преузет из народне песме, постао је симбол посмртног причешћа и страдања српског народа. Њу је 1940. године Музеј града откупио од књижарског предузећа „Полет“.
Према речима Јелене Медаковић, Музеј града Београда очекује почетак радова на реконструкцији после које ће Београд добити изложбени простор какав заслужује.
„У новом Музеју биће простора и за „Косовку девојку“ и за многе друге слике Уроша Предића. Имамо изванредне колекције које јавност није могла да види због неадекватности изложбеног простора, али ће, у бољим условима, и миљеница наше публике бити стално доступна љубитељима уметности“, рекла је Медаковић.
Прочитајте још:
