Полагање венаца за невине жртве у Нагорно-Карабаху
Председник Јерменске заједнице у Србији Самвел Ајвазјан рекао је за Спутњик да имају моралну одговорност да положе венце за цивиле који губе животе у сукобу у Нагорно-Карабаху.
„Ми се не бавимо политиком. Пратимо ситуацију, знамо шта се дешава и позивамо на моментално обустављање ватре, поготово због тога што ће у супротном погинути још цивила“, нагласио је Ајвазјан.
Он је подсетио да конфликт око Нагорно-Карабаха траје дуже од 30 година, с тим што је 1994. године потписан мировни споразум. Ипак, страсти око нерешених територијалних односа се нису смириле, а ескалирале су 27. септембра ове године.
„Не подржавам ни једно ни друго, али подржавам да тај народ мора да сам реши с ким ће живети. Сматрам да народ Нагорно-Карабаха има право да сам одлучи у којим условима ће да живи. Они само траже своја права“, истакао је Ајвазјан.
Он је напоменуо да због тренутне ситуације са вирусом корона нису јавно позивали на догађај, већ само објавили да ће Јерменска заједница Србије данас положити венце.
Аракси Микаелијан, Српкиња са јерменским коренима, дошла је из Новог Сада да ода почаст свим невиним жртвама тренутног оружаног конфликта.
„Националност не препознаје кривицу. Наше је да упутимо апел да се све то мирно заврши, да не буде више жртава и да се на легитиман начин дође до крајњег решења“, истакла је Аракси Микаелијан.
Хуманитарне акције за јерменске ратнике
Представник ратнх војних ветерана „Бајазет“ Славољуб Стојановић рекао је да је дошао да у име ветерана из Србије пружи подршку јерменским ратницима који се тренутно боре у Нагорно-Карабаху.
„Почећемо и са хуманитарним акцијама за ратнике који су на територији Јерменије и пружићемо све што можемо да им олакшамо ове најтеже тренутке“ , предочио је Стојановић.
Историјска повезаност Срба и Јермена
Ајвазјан је указао и на историјску повезаност између Срба и Јермена, који су се у нашој земљи појавили још у 12. веку.
„У Сокобањи постоји манастир који се зове Јерменчић. Саградили су га Јермени који су са српском војском ратовали против Турака“, предочио је Ајвазјан.
Хачкар „Свети Спаситељ“ у Земуну постоји још од 1994. године и симбол је српско-јерменског пријатељства и захвалности јерменског народа седморици припадника Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране тадашње Југославије, који су погинули 12. децембра 1988. док су превозили хуманитарну помоћ у земљотресом погођену Јерменију.
Јермени се, традиционално, окупљају код хачкара два до три пута годишње, како би обележили тај датум и 24. април, Дан сећања на геноцид над Јерменима.
Јерменија у Србији још увек нема амбасаду, као ни Србија у Јерменији, с тим што наша земља тамо има представништво.
