УЖИВО Израелска војска извршила нове нападе на Либан

Сукоби у Персијском заливу су престали, али могу да се обнове ако Сједињење Америчке Државе наставе да изазивају невоље за иранска пловила, пренела је агенција Тасним, позивајући се на изворе из иранске војске.

„Након непријатељских акција америчких терориста против иранских нафтних танкера, иранска морнарица извела је нападе као одговор на кршење приримирја и као одговор на амерички тероризам“, рекао је извор.

Он је додао да су сукоби у заливу тренутно престали.

Катарски танкер са природним гасом „Ал Хараитијат“ плови ка Ормуском мореузу и запутио се према Пакистану, преносе медији.

У случају да успе да напусти Персијски залив проласком кроз Ормуски мореуз, то би био први случај проласка катарског танкера тим путем од почетка рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана и последичне иранске блокаде мореуза.

Ирански амбасадор у Кини Абдолареза Рахмани Фазли изјавио је да ће се везе између Техерана и Пекинга продубити након америчког-израелског рата против Ирана.

Фазли је изјавио да ће билатерални односи Техерана и Пекинга постати опсежнији, дубљи и вишеструки након рата, истичући похвалу Кини за подршку Ирану у тешким временима.

„Кинези су били пријатељи Ирана у тешким временима и притекли су нам у помоћ у тешким условима и стали уз наш народ. Ни ми нећемо заборавити наше пријатеље из наших тешких времена“, рекао је Фазли у објави на друштвеној мрежи Икс.

Израел је изградио тајну војну базу у ирачкој пустињи како би подржао своју ваздушну кампању против Ирана, наводи се у извештају Wалл Стреет Јоурнал-а који се позива на америчке званичнике и изворе.

Како преносе медији, израелска база је изграђена пре почетка америчко-израелског рата против Ирана крајем фебруара како би служила као логистички центар за подршку израелском ваздухопловству.

У извештају се додаје да је база служила и за смештај трупа специјалних снага и тимова за потрагу и спасавање.

Најмање седморо људи, укључујући једно дете, је убијено, а најмање 15 рањено у нападу израелске војске на либански град Саксакијех у Либану, пренели су медији.

Израелска војска саопштила је да је извела нападе на припаднике либанске групе Хезболах, наводећи да је група планирала нападе на израелске војнике.

„Упознати смо са извештајима о наношењу повреда цивилима у објекту у којем су терористи погођени. Детаљи инцидента се испитују“, наводи се у саопштењу израелске војске.

Председник Русије Владимир Путин конфликт око Ирана назвао је тешким и сложеним и поручио да се Москва нада да ће он бити заустављен што је пре могуће, јер би у случају даљег заоштравања ситуације на Блиском истоку сви били на губитку.

Према његовим речима, сукоб Ирана и Сједињених Америчких Држава ставља Русију у сложен положај, јер Москва има добре односе и са Техераном и са земљама Персијског залива.

Навео је и да су САД, Иран и Израел у почетку били сагласни са извозом обогаћеног уранијума у Русију, али је Вашингтон касније пооштрио став.

Израелске оружане снаге саопштиле су да је пројектил испаљен из Либана пао на израелску територију, описајући инцидент као кршење примирја.

Војска је саопштила да нема повређених, као и да су упозорења активирана у области Рамат непосредно пре инцидента.

„Још једном је страна терористичка организација Хезболах прекршила споразум о примирју“, наводи се у објави ИДФ на друштвеној мрежи Икс.

Амерички и израелски режим нису успели у својој стратегији да ослабе водеће индустријске гране Ирана бомбардовањем кључних петрохемијских погона и челичана током војне агресије која је трајала 39 дана, изјавио је ирански потпредседник Мухамед Реза Ареф.

У обраћању руководиоцима иранске тешке индустрије, Ареф је рекао да су америчко-израелски напади на челичане и петрохемијска постројења у последњим данима агресије очигледно имали за циљ стварање незапослености у Ирану и сејање раздора у земљи, пренела је иранска Прес ТВ.

Он је, међутим, додао да Иран води трку са временом како би обновио производну инфраструктуру оштећену током агресије.

Сједињене Америчке Државе и даље чекају одговор Ирана на предлог о мировном споразуму упркос тврдњама америчког председника Доналда Трампа и државног секретара Марка Рубија да очекују да ће то бити ускоро.

Британски разарач „ХМС Драгон“ је запловио према Блиском истоку због могућег задатка заштите бродског саобраћаја у Ормуском мореузу, пренели су медији.

Британско министарство одбране саопштило је да ће ова одлука омогућити броду да одмах допринесе, уколико буде потребно, будућој мисији заштите слободе пловидбе кроз Ормуз.

Министар спољних послова и премијер Катара шеик Мохамед бин Абдулрахман бин Јасим Ал Тани разговарао је данас телефоном са египатским министром спољних послова Бадром Абделатијем о регионалним догађајима, примирју између Сједињених Америчких Држава и Ирана и напорима за деескалацију који доприносе безбедности и стабилности у региону Блиског истока.

Три особе погинуле су у израелском ваздушном нападу на југу Либана.

Либанска национална новинска агенција (ННА) пренела је да је у нападу погођен аутомобил на путу између градова Бурџ Рахал и Абасија.

Израелска војска је раније издала упозорења на евакуацију за оба села, заједно са седам других.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Исмаил Багај рекао је да Техеран још разматра најновији амерички предлог у вези са преговорима о окончању сукоба, додајући да ће послати одговор у одговарајуће време.

Багај је одбацио рокове које су поставили амерички званичници, рекавши да они ништа не значе Ирану, преноси „Middle East Eye“.

Сједињене Америчке Државе понудиле су Ирану ублажавање санкција у замену за обуставу обогаћивања уранијума и поновно отварање комерцијалних пловних путева кроз Ормуски мореуз, преносе медији, позивајући се на неименоване изовре упознате са преговорима.

Како се наводи, један од кључних проблема у преговорима је где би Иран складиштио постојеће залихе обогаћеног уранијума за које амерички председник Доналд Трамп инсистира да буду предате САД, а не трећим земљама, као и питање да ли и када би Техеран могао да настави било какве активности обогаћивања у будућности.

Према ранијим изјавама Трампа, потенцијални споразум би укључивао извоз високо обогаћеног уранијума у САД и забрану коришћења иранских подземних нуклеарних постројења.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Исмаил Багеи почетком јануара је истакао да ирански народ већ више од 75 година трпи репресивне и, како је рекао, незаконите економске санкције САД и њихових савезника, што доприноси дубоком негодовању Ирана према политици Вашингтона.

Санкције САД Ирану обухватају нуклеарни програм, ракетне активности и регионалне војне ангажмане, а уведене су још 1979. године и од тада се стално проширују и ажурирају.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је током телефонског разговора са својим турским колегом Хаканом Фиданом да су недавна кршења примирја од стране САД и провокативне америчке акције у Персијском заливу повец́али сумње у мотиве и озбиљност званичног Вашингтона у спровођењу дипломатских активности.

Аракчи је обавестио Фидана о најновијим дешавањима у вези са иранским дипломатским напорима и иницијативама усмереним на дефинитивно окончање рата који су наметнуле САД и израелски режим, преноси иранска телевизија Прес ТВ позивајући се на државну новинску агенцију Тасним.

Подсетивши на недавне провокативне потезе САД у Персијском заливу и увредљиву реторику високих америчких званичника, Аракчи је рекао да су недавне акције америчких снага у Персијском заливу усмерене на подизање тензија, оценившђи да поновљена кршења примирја продубљују сумње у намере и посвец́еност америчке дипломатије.

Он је описао амерички приступ као деструктиван јер поткопава дипломатски процес, док истовремено продубљује неповерење иранске нације према намерама САД.

Аракчи је указао да су престанак незаконите агресије и одустајање од прекомерних и неразумних захтева супротне стране неопходни за напредак текуц́ег дипломатског процеса.

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције против три кинеске компаније због, како наводе, пружања сателитских података Ирану који су коришћени у војним операцијама против америчких снага на Блиском истоку, преносе медији.

На листи санкционисаних нашле су се компаније "Meentropy Technology", "The Earth Eye" и "Chang Guang Satellite Technology Co".

Према саопштењу Стејт департмента, компаније су оптужене да су Ирану достављале сателитске снимке и податке који су, како тврде САД, омогућили планирање напада на америчке и савезничке циљеве.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да су неке од фирми повезане и са ентитетима у Белорусији и Уједињеним Арапским Емиратима, који су такође обухваћени ширим истрагама.

Израелске одбрамбене снаге издале су упозорења за евакуацију становницима девет села на југу Либана уочи нових ваздушних напада усмерених на положаје Хезболаха.

Евакуациона наређења односе се на села Таир Деба, Абасиех, Бурј Рахал, Мароуб, Барисх, Арзоун, Јаната, Зраријех и Аин Бал, уз инструкцију становницима да се удаље најмање један километар од својих домова.

Либански Хезболах преузео је одговорност за 26 напада, укључујући два прекогранична удара на мете у Израелу, што је први такав случај од споразума о прекиду ватре постигнутог у априлу.

У саопштењу, Хезболах је навео да је у петак гађао израелску војну базу јужно од града Нахарије, као и базу Мерон, при чему је израелска војска саопштила да је напад делимично пресретнут, док су неки пројектили пали на отворене просторе, преносе медији.

Израелске снаге извеле су ударе на циљеве Хезболаха у јужном Либану, наводећи да је погођено више од 85 локација повезаних са том групом у последња 24 сата.

Према подацима либанског Министарства здравља, у јучерашњим израелским нападима погинуло је најмање 16 људи, укључујући четворо деце, док је 54 особе рањено.

Америчке обавештајне агенције верују да ирански врховни вођа Моџтаба Хамнеј игра кључну улогу у креирању иранске ратне стратегије заједно са другим високим званичницима, преносе медији, позивајући се на неколико званичника упознатих са обавештајним подацима.

Извори кажу да САД нису могле да утврде где се Хамнеј налази, након напада у којем је погинуо његов отац, а он рањен.

Америчке обавештајне процене указују да је Иран, упркос америчким и израелским ударима, задржао значајан део војних капацитета.

Према последњим подацима, око две трећине иранских ракетних лансера и даље је оперативно, док ЦИА процењује да би Иран могао да издржи још око четири месеца америчке блокаде без потпуне дестабилизације економије.