Оне су загосподариле друштвеним мрежама. Карикатурама, фото-монтажама и искривљеним погледима и шалама читаву причу су приближили широкој публици. О њиховим фазонима се причало и на улици, и у кафани, и на пијаци — постале су део свакодневнице.
Неретко су и први пласирали битне информације којих није било у медијима, а које су се касније испостављале као тачне. Тако су веома брзо постали безбедносно интересантне особе службама безбедности и полиције. Али и медијима блиским властима који су их називали трол страницама, шовинистима и манипулаторима који сеју говор мржње.
Свесни да могу да имају великих проблема, од почетка су скривали свој идентитет и крили се иза имена страница. Међу најутицајнијим страницама су МИМистарство оностраних послова, Дневна доза, Немојмо политизовати протесте, Црмичке мудрости и друге. Заједничко свима њима је борба за српске светиње, положај Срба у Црној Гори и борба против система који је, како кажу, покушао да их уништи. О томе за кога раде, ко их плаћа и шта очекују од нове власти, Спутњик је разговарао с најнепријатнијим од њих, администратором странице It was very unpleasan t / Psalam 118 , познатијим као Господин Непријатни, аутором слогана „нека падне, да освјежи мало“.
Дајте нам ексклузиву, само за Спутњик, да ли сте Ви сменили Мила? Колики је заправо био утицај мим страница на јавно мњење?
— Прича се тако по граду... Шта знам, не волим да узимам заслуге, али сам рекао да се за ову причу нећу бунити, јер не да ми прија, него се најежим сваки пут! Причају да смо два кума (МИМистарство оностраних послова / Немојмо политизовати протесте) и ја као Непријатни преломили макар за тај један одлучујући мандат и „предобро“ је баш. Ево, опет се јежим.
Изградили сте идентитет око појма „непријатно“. Зашто сте одабрали улогу антихероја, уместо класичног јунака?
— Ја сам више пута писао о томе — „да је Непријатни пријатан, звао би се Пријатни“. Некако се осјећам пријатније кад имам слободу да „одерем“ свакога ко непријатно лаже и стане ми на пут, па нека ми је и из куће… Непријатни јури грешке и то је оно што га краси. На примјер, у оном периоду кад су се одвијали преговори за мандатара, односно предсједника скупштине и кад су сви заузимали стране стриктно око ДФ-а, Здравка Кривокапића или Уре, Непријатни је артиљеријском паљбом гађао све њих заједно. Није увијек лако, али је увијек лијепо.
Сада кад је „пало и освежило“, да ли очекујете неко место у новој влади Црне Горе?
— Не. Више се исплати кад си опозиција.
Чули смо да Вас плаћа Сорош. Како Вас је пронашао и колико је понудио?
— Сороша сам упознао у секс-шопу у Београду, сасвим случајно. Видио је моју слику негдје по интернету и пришао ми, па смо се и упознали — сви знате да је Непријатни дружељубив. Позвао ме је на вечеру, не сјећам се баш најбоље шта смо причали на тој вечери, јер сам се убрзо онесвијестио и пробудио се негдје ујутру. Поред мене су биле флаше вина и кофер пара. Знао сам да сам врбован и да од тог дана морам радити за његове интересе.
До избора су Вас нападали неки политичари из власти, после избора су вас напали неки из досадашње опозиције, а будуће власти. А ни Ви им нисте остајали дужни.
— Вјероватно их Непријатни незаслужено напада, откуд знам… Или то или Непријатни има нешто лично против њих. Могуће да смо се негдје срели на паркингу, да сам ја хтио да се паркирам на неко мјесто, а неко од тих политичара ми га је узео на кварно и онда сам рекао да ћу направит страницу која ће цијели свој живот да посвети том лику, како бих му се макар на тај начин осветио. Чудни су путеви господњи, а још су чуднији путеви којима корача Непријатни. You wouldn't get it (Не би ти то схватио).
У реду, хајде да се уозбиљимо мало, јер неке ствари које су се дешавале Вама и осталим „мимерима“ заиста нису биле нимало пријатне. Претеће поруке, полицијске истраге... Како је било носити се са тиме и шта сте све преживели за последњих годину дана?
— Одлазећи режим је касно схватио да су пријетња мим странице. Онда су на све начине покушавали да нас застраше, а нису имали пуно времена за то. Појачали су полицијску тортуру, па се дешавало и да у једном дану чак два пута неко од нас буде ухапшен, а вољели су и да уђу изненада у породичну кућу код старих родитеља и да траже оружје и експлозивне направе. Били смо им проблем који нису могли ријешити, а покушавали су да га ријеше на све начине. Оно што нису очекивали, јесте то што смо након сваког претреса, хапшења, малтретирања и суђења ми излазили још јачи, свјесни колико им сметамо и спокојнији јер знамо да радимо исправну ствар.
Постоји на једном порталу добар текст који је изашао након пада диктатора, о томе шта је највише помогло у току кампање, гдје су баш казали како мим странице могу без проблема да објаве неку информацију без икаквих провјера и губљења времена које захтева професионално новинарство. И то је тачно. Ми смо стварно користили све те информације и објављивали их.
Оно што је Непријатни радио није нимало пријатно, јер су неке јавне личности — политичари, полицајци и посланици — били излагани јавном линчу, а ја сам срећан трљао руке јер сам сматрао, а и даље сматрам, да су заслужили сваку ружну ријеч. Сви знате како Непријатни функционише и да Непријатни, у духу српске традиције, воли да опсује, да лане... Тачније, Непријатни је човјек који реагује онако како реагује обичан човјек кад играч фудбалског клуба за који навија промаши чист гол. Једноставно, избациш све из себе и некако ти буде лакше.
На примјер, ако си премијер и изађеш пред камере, медије или новине и увриједиш на било који начин српски народ и српску цркву, буди сигуран да ће Непријатни да те наћера да се осјетиш јадно и биједно и да ћеш на својој кожи искусити исто оно што и српски народ након те изјаве.
На крају, Непријатни је имао велику мрежу сарадника, а неке информације добијао сам директно од људи који су тада били дио власти и то никоме није било јасно. Буквално је имао приступ неким подацима за које су се сви питали одакле му, а што је најбоље од свега, није гријешио и није дијелио лажне информације, па је тако стекао и повјерење.
Да ли сте имали страх од откривања идентитета, јер се бар пола Црне Горе пита ко стоји иза странице — и они добронамерни, а и они другачије расположени?
— Многи мисле да знају ко стоји иза Непријатног, али нико званично не може то да потврди. Ја сам само мјесец дана боравио ван свог стана, јер сам имао информације да можда могу да ми пронађу оно оружје које немам. Након избора наставио сам да живим као и до сада, а увијек сам спреман да се браним. Па ето — ко воли, нек изволи!
Колико је непријатно било бити Србин у Црној Гори у протеклих 20 година?
— Србима се плански наметнула и наденула та етикета дежурног кривца и биће доста тешко да ту етикету са себе скинемо. Тренутно се бавим тиме на страници, гдје питам актуелне лидере српског народа има ли још неки паметни Србин да се активира па да кренемо од нуле, јер нешто очигледно не штима и нешто мора да се мијења.
Знате како, у Црној Гори нико не иде у руску амбасаду. Јесте ли некад то запазили? Гдје се иде? Иде се у америчку амбасаду, у амбасаду Њемачке, амбасаду Британије, амбасаду Француске… То раде јавно. Зашто ово говорим? Из разлога што се те амбасаде стварно нешто питају, чим се стално неко од лидера састаје са њима. Дакле, Срби морају сад да играју мудро, а дивљачка прича и тај српски инат бојим се да може да нас доведе до нових 20 година непријатности. Треба да почнемо да се понашамо као побједници, а не као жртве. Нама су потребни нови људи да нас воде, хвала Богу имамо их на хиљаде, а ми треба опет да побиједимо културом и вјером нашом православном, јер кад вјерујете, ништа није немогуће. Само вјера у Бога и рушимо заједно све препреке, све законе, све барикаде и све неправде! Требају нам чувари националних интереса, добри и добронамјерни људи, а не ловци на фотеље и творци талачке политике. Народ који је гласао против ДПС-а, добро зна да је гласао против у тешким и опасним условима и да су народ и Црква заједничким снагама донијели ову побједу са којом се поједини играју.
Каква год влада да се формира, макар неће бити 100 % уперена против Срба и неће бити антисрпска, што нам коначно даје шансу да учествујемо у фер процесима и да вратимо све оне „изгубљене“ и уцијењене српске гласаче.
Да ли сте некад помислили да одустанете и убијете „Непријатног“?
— Никад! Непријатни је нешто посебно, а чак га и ја волим на неки посебан начин. Не посматрам себе кроз Непријатног, нити се поистовјећујем. Непријатни је измишљени лик и најбоље функционише као такав, а било би грехота убити га. Још много посла га чека... Мора још да рмбачи.
Како данас, месец дана после победе опозиције на изборима, гледате на сву ту борбу која је почела кад је усвојен спорни Закон о слободи вероисповести?
— Ја не знам откад ви пратите, али Непријатни је био класична мим страница која се бавила неким небитним темама — правио сам мимове о згодним девојкама и слично. Тек након што је донесен тај спорни закон, Непријатни се „прешалтао“ на борбу за повлачење истог. Сматрам да сам урадио праву ствар, јер данас се скоро све дешава преко интернета, тачне информације је тешко наћи, поготово ако живите у држави у којој је РТЦГ државна телевизија... Ако сам ишта помогао, као што јесам, пресрећан сам.
Да ли сте очекивали толику популарност и утицај на медије? Шта за Вас лично то значи?
— Популарност је мало непријатна ријеч. Ја обично говорим да је тај неки замишљени лик популаран, а не ја, мада осјетим понекад да ме повуче. На примјер, онај слоган „Нека падне, да освјежи“ донио ми је највише личне сатисфакције. Баш сам се осјећао популарно и моћно јер сам то слушао гдје год се окренем. Од факултета до кафића, свима је ушло у главу. Одем код ђеда и бабе и причам са њима и они изговоре: „Нека падне, да освјежи мало“ и ту се баш осјетим поносно. Ти људи немају ни Фејсбук ни Твитер, али ето, чули су негдје и ушло им је у главу. Мислим се: „То сам ти ја смислио, ђеде“, али рекох, хајде да не причам ништа, вјероватно би мислили да сам пукô потпуно.
Који пост или мим је стигао до највећег броја људи?
— Онај видео гдје поп у Херцег Новом обавјештава вјернике да је посланица која је гласала за Закон избачена из Цркве. У суштини, то ми је био испланиран потез, јер сам тај пост чак и спонзорисао са својих 50 евра да се врти по цијели дан по интернету и предобро је било. Замисли, сваки дан већ мјесец дана уђеш на Фејсбук и излази ти видео-клип гдје поп говори да је Маја Бакрач избачена из Цркве. Да се најежиш, буквално. Како је добро!
Одакле Вама 50 евра?
— Ставио ми онај ђед што сам га помињао у индекс.
И за крај, реците нам шта очекујете од нове владе?
— Очекујем да се формира коначно, па и њу да рушимо ако треба.
Прочитајте још:
► Један од хероја борбе против Мила: Нисмо се продали, следећи задатак - попис /видео интервју/
