Касније би, према најавама хрватског министра рада Јосипа Аладровића, требало модернизовати одредбе о раду од куће или на даљину, као и могућност повећања сати допунског рада, а синдикати и послодавци су већ најавили да они имају мало дужу листу жеља, пише „Јутарњи лист“.
Око најосетљивијег питања, отпуштања, и Министарство рада, као и послодавци, сматрају да би управо флексибилнији уговори требало да утичу на то да се смањује број нових уговора на одређено.
Они су, наиме, последњих година у Хрватској постали практично правило, а према ЗОР-у би требало да буду изузетак.
Привремени и стални рад на даљину
Сматра се да би у Закону о раду требало задржати постојећи члан о „раду на издвојеном месту рада“ и увести нови – рад на даљину који би предвиђао два модуса – привремени рад на даљину и стални рад на даљину.
У првом случају омогућило би се радницима да повремено кад то желе раде изван простора фирме, али би сами били одговорни за услове у којима раде. За стални рад на даљину предлажу да се утврди неопорезива накнада за трошкове које радник има у сопственим просторијама и које би му послодавац онда плаћао. Послодавци имају и бројне предлоге за поједностављивање одредби о законском уређењу радног времена, а међу њима ће поново на дневни ред ставити да пауза на послу не улази у радно време, односно да није плаћена.
Евиденција радног времена
Тражиће и да се знатно поједностави евиденција радног времена, што укључује и прековремени рад, на пример увођењем могућности дефинисања паушалног прековременог рада за одређене категорије радника (поготово оних који могу да раде у флексибилном режиму).
Проширио би се и круг особа које самостално одређују своје радно време, биле би поједностављене и одредбе о годишњим одморима, посебно оне које се односе на планирање, коришћење и плаћање годишњег одмора, преноси портал „Бизлјаф“.
ХУП би интервенисао и у члану 95. Закона о раду дефинисањем „чекања на рад“ у ванредним околностима као што је, рецимо, пандемија. Предлог је да се пропише основица за израчунавање накнаде за „чекање на рад“, истоветна накнади за незапослене, а која би се исплаћивала из државног буџета, дакле не би ишла на терет послодавца.
„Чекање“ би значило да је радник и даље формално у радном односу до истека ванредних околности. Послодавци, уз то, предлажу и да их држава у раздобљу чекања ослободи доприноса за здравствено и пензијско осигурање и других доприноса како би се на крају амортизовали трошкови и сачувало то радно место.
Прочитајте још: