Дан након петооктобарских демонстрација, које су обележиле сцене попут упада у парламент и седиште Савезне изборне комисије, пожара у РТС-у и пробијање багера кроз масу, Слободан Милошевић је званично признао пораз на председничким изборима. Следећег дана Војислав Коштуница положио је заклетву и постао први демократски изабрани председник Југославије.
О ономе што је наступило након тога, мишљења су подељена, али сигурно је да је то била историјска прекретница за Србију.
Две деценије касније, питали смо студенте рођене 2000. године — шта за њих представља 5. октобар?
Андреја Бошковић, студент Пољопривредног факултета у Београду
„Пети октобар ми као датум не представља конкретно много тога, јер као генерација нисмо довољно слушали о томе, ни у медијима нити кроз школовање, већ смо само чули из прича наших родитеља. Знамо шта се дешавало, ко је био на власти, ко је дошао на власт касније, али мислим да свакако не знамо много. С обзиром да се то догодило пре 20 година, то је историја Србије, која се готово не помиње у нашој генерацији.“
Војислав Лепојевић, студент ФОН-а
„Пети октобар видим као почетак факултета, припремање за неке нове обавезе. Не знам шта се конкретно десило тог датума.“
Ања Микић, студент Факултета за међународну политику и безбедност
„Пети октобар, као крупан историјски догађај, говори о незадовољству народа. То је победа над режимом на изборима демократским путем и представља дан када су се створили услови да се Србија отвори према свету, да престану ратови и санкције. Тај дан је важан јер представља борбу за демократију.“
Ђорђе Лазаревић, студент Пољопривредног факултета
„Када неко спомене 5. октобар, мени су у глави револуција, промена власти, система и незадовољство које је преовладавало у људима у то време. Ја сам млађа генерација, па не знам толико о томе, али све ми се своди на револуцију и промену режима.“
Данијела Маликовић, студент ФОН-а
„С обзиром да тренутно траје ситуација са ковидом 19, за нас представља почетак факултетске године, новог семестра. Али, ако бисмо се осврнули на период од пре 20 година с политичке стране, то је пад Слободана Милошевића. Наша генерација није толико упућена у политичка дешавања, нисмо довољно информисани о свему томе, али то представља револуцију, наду за борбу и новим почетком. То показује колико су студенти јаки када се уједине и како могу да доведу до промена које су од суштинског значаја за нашу земљу.“
Филип Бојанић, студент Факултета за међународну политику и безбедност
„Пети октобар за мене представља датум када смо престали да будемо суверена држава, када смо потпали под ово лоше што се шири планетом, а што називамо глобализам. Мислим да смо тад уједно почели да нестајемо као нација, као Срби и Србија. Мислим да је 5. октобар био последњи стуб независне и суверене државе. Већина мојих другара, које политика и шта смо постали не занима, потпали су под утицај глобализма, односно да је све што је западно ваља.“
Неда Стојиновић, студент Факултета за међународну политику и безбедност
„Према ономе што сам чула из различитих извора, сматрам да се 5. октобар десио као народни бунт и револт због тога што Милошевић није признао резултате избора, тј. није признао вољу народа. То је био чин прекида са прошлошћу, деведесетим, ратовањем, санкцијама. Постојала је огромна воља и енергија у народу да се дође до промене, да Србија крене напред. Промене које су се касније десиле нису довеле до потпуног задовољства народа, тако се бар чини, али тековина 5. октобра је победа демократије, односно могућност победе на изборима и стварање вишестраначких влада, приближавање модерним цивилизацијским вредностима.“
Лазар Радоњић, студент ФОН-а
„За мене то представља преокрет стања у држави. Сећам се да је, док сам био мали, било доста комешања на улицама и у породици. Знам шта се десило, али то за мене нема претерано велико значење.“
Милица Јовановић, студент ФОН-а
„Мислим да то значи да треба преузети ствари у своје руке, што је нешто за шта се и данашње генерације боре, али недовољно. Познавајући своју генерацију, многи се воде тиме да не треба ћутати, већ искористити сваку прилику.“
Александар Вуксановић, студент Правног факултета у Београду
„На основу онога што сам сазнао током протеклих 20 година свог живота, за 5. октобар се везују две чињенице — да је то резултат Милошевићевог негирања изборне воље грађана и да после тога није испоштована воља грађана Србије за променом комунистичког режима. Такође је чињеница да су велику улогу играле западне државе и да се сад, у 2020. и годинама после 5. октобра, види њихово уплитање у тај догађај. Мислим да смо прошли као и све земље где су Америка и цео тај конгломерат уносили своју демократију. Грађани су с најбољом жељом и надом у боље сутра испали наивни и дебело изиграни. То више никада не сме да нам се понови.“
Вељко Селаковић, студент Пољопривредног факултета
„За мене тај датум представља покрет револуције. Људима је дојадила лаж, диктатура и власт једног човека, па су одлучили да га скину. Далеко је од почетка школске године, сви знамо шта се тада десило.“
Прочитајте још:
