Од преостале три милијарде око 1,5 милијарда је намењена приватном сектору, док би око 1,5 милијарди било за реформе институција и усклађивање са европским законодавством у кључним областима, сазнаје Танјуг у Бриселу.
Пројекти су подељени на „кључне иницијативе“ које се односе на транспортно повезивање истока са западом, севера са југом, повезивање обалског региона, прелазак са угља на одрживе изворе енергије, отпад и управљање отпадним водама, дигитална инфраструктура и конкурентност приватног сектора.
Када је Србија у питању, кључни транспортни пројекат је аутопут Мира Ниш-Приштина где ЕУ издваја половину неопходних средстава за обе стране.
Предвиђене су и инвестиције у железничке пруге Београд-Подгорица и Београд - Приштина.
Када је реч о енергетици, Европска комисија планира инвестиције у прелазак са угља на обновљиве изворе или гас, што је у складу са европским Зеленим планом климатске неутралности до 2030. године.
ЕУ ће инвестирати у гасни интерконектор између Србије и Северне Македоније, као и пројекат трансбалканског коридора за пренос електричне енергије у Србији који је део интерконектора Србија, ЦГ и БиХ.
Од Србије се очекује да достави пројекте који се односе на обновљиве изворе енергије (сунце, вода, ветар), а планиране су инвестиције у управљање отпадним водама и регионалне системе за њихову прераду.
Посебан део европских инвестиција односи се на изградњу дигиталне инфраструктуре широкопојасног интернета то је у складу са европском Дигиталном агендом.
Економско инвестициони план предвиђа и гаранције за подстицај приватног сектора преко Европског фонда за одрживи развој, као и успостављање Гарантног фонда за Западни Балкан, које би, како оцењују у Бриселу, могле додатно да привуку 20 милијарди евра за инвестиције.
Економско инвестициони план предвиђа и приближавање Западног Балкана Јединственом тржишту ЕУ кроз јачање и интеграцију регионалног тржишта и успостављања слободног протока људи, робе, капитала и пружања услуга.
Прочитајте још:
