Након оболевања од короне и брзе хоспитализације, актуелни председник САД и кандидат Републиканаца Доналд Трамп, напрасно се опоравио и после три дана изашао из болнице, оран за нове радне победе – „двадесет година млађи“.
Суперхерој Трамп против „ратника подземља“ Бајдена
Гледано кроз призму Холивуда, Трамп се појавио као модерни суперхерој који је за три дана победио болест која већ скоро годину дана паралише цео свет, а како му је и сама болест подигла шансе да освоји и други мандат, изгледа да ће као суперхерој у финишу кампање „поразити зло“.
С друге стране, његов противкандидат Џо Бајден, попут неког митског, „Б“ продукцијског „ратника подземља“ упорно кампању води „из подрума“ у нади да ће у новембру, из „андерграунда“ изаћи на светлост дана као председник САД.
Према речима сценаристе и историчара популарне културе Зорана Стефановића, овај тренутак председничке кампање могао би се описати као борба „суперхероја“ против „ратника подземља“.
Међутим, Стефановић додаје да холивудски филмови, заједно са бајкама или српском епиком, чувају у себи најстарије форме, праобрасце, архетипове о томе како да кроз борбу постанете јунак, или просто — нестанете.
У сваком од нас су уграђени праобрасци шта је живот, шта су космички закони и какви бисмо као људи требали да будемо, истиче Стефановић и додаје да постоји чак и теорија заснована на томе - мономит о јунаку или јунакињи у нама, у каквог би требало да се сами направимо, личном храброшћу и одговорношћу.
„Усамљени каубој“ Трамп и дисфункционални Бајден
Мономит чак и у стрипу са суперхеројима тражи личну одговорност, али она не може бити у оквиру групе, што се врло добро зна из свих религијских система, јер спасење је лична ствар, каже Стефановић.
„Оно што ја сад видим у делу Трампове кампање, то је несумњиво посезање за мономитом и он заиста негде изгледа као карактер класичног вестерна, где је он тај појединац који је ставио све на коцку, а реално и јесте, да би заступао одређене морално – законске вредности“, каже Стефановић.
Према његовим речима, ти поступци су несумњиво прорачунати и делом произилазе из потребе кампање, али несумњиво и из карактера Доналда Трампа, као што су и Бајдена водили порекло, идеологија и карактер у ових 50 година његове политичке каријере.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) October 5, 2020
„На крају крајева, ми на Балкану боље га познајемо унутар његове акције и свесних одлука, а по мени је то јачи утисак него данашње његово ментално и когнитивно стање, које није, у суштини, функционално“, сматра наш саговорник.
Узроци таквог понашања унутар кампање су делимично одраз и потреба али и искрених одлука тих људи који су сад на огромном историјском искушењу, каже Стефановић и додаје да се само наивни могу чудити холивудизацији америчке изборне кампање, јер „дошао је тренутак истине, рукавице се скидају, средства се не бирају, ствари добијају свој суштински облик, а историја се убрзава, постајући згуснута као филм“.
Холивуд – неолиберални организам утемељен на „дубокој држави“
Филмски критичар и теоретичар Божидар Зечевић каже да је Холивуд анти-трамповски расположен и чини све да му умањи шансе на изборима, јер је утемељен на „дубокој држави“ и као такав, најконзервативнији је део америчког друштва.
Холивуд представља контратежу традиционалној америчкој окренутости својим укорењеним вредностима и зато је анти-трампизам који се зацарио у Холивуду од тренутка кад је он изабран за председника САД и данас главна идеја водиља „овог неолибералног организма који живи у Јужној Калифорнији“, додаје Зечевић.
Холивуд представља велику противтежу Трамповој идеји Америке, они су два супротстављена света који се никада неће наћи заједно, истиче саговорник Спутњика.
Сподобе су замениле суперхероје
Међутим, Трампова игра на мит суперхероја у финишу кампање могла би да буде веома успешна, јер су Американци склони таквом симболичком гледању на питања херојства, сматра Зечевић.
„Садашњи развој ситуације у вези са Трамповом болешћу и његовим брзим изласком из болнице је једна типична америчка ствар, али то нема везе са Холивудом. То има везе са урођеним, укорењеним америчким осећањем супремације, односно са једном врстом осећања више вредности које мора стално да се доказује некаквим суперхеројством. Ми смо најбољи, ми смо изузетни, ми смо највреднији, ми ћемо преживети – то су типично америчке ствари које постоје укорењене у свести америчког народа, уздуж и попреко ове велике земље“, сматра Зечевић.
Према његовим речима, Холивуд полако одустаје од суперхероја, изгледа да је њихово време прошло и да су сад главни неки анти-хероји, „јунаци попут Џокера или некаквих сподоба који пре одговарају некој сорошевској идеји о америчком мраку, него у укорењеној америчкој вери у суперхероје“.
