Случај наводног тровања Наваљног западним земљама је добродошао да се раскусурају с Москвом око „Северног тока“ 2 и Белорусије. Ипак, како сматра Бранко Влаховић, дописник Новости из Москве, скандал ће полако да јењава, поготову ако блогер да још пар интервјуа сличних недавном за немачки Шпигл и открије још неки детаљ који ће да покаже колико је у целој причи нелогичности.
Руски блогер, који је недавно отпуштен из берлинске болнице Шарите после, како тврде на Западу, тровања нервним агенсом „новичок“, у првом интервјуу после лечења, присећајући се шта се догодило 20. августа када му је позлило док је летео из Томска у Москву, открио је наиме да није имао никакве болове, док је тровање „новичоком“ напротив праћено грчевима и јаким боловима.
Наваљног треба пустити да што више прича па ће сам себе да демистификује и покаже да Русију без разлога нападају за његово наводно тровање, каже Влаховић, подсећајући да је блогер отворено за то оптужио руског председника Владимира Путина.
Оптужбе на рачун Путина - политички маркетинг
Таргетирање Путина је, додаје он, чисти политички маркетинг јер Наваљни је схватио шта треба да прича ако хоће да постане звезда. Влаховић истиче да је такво понашање деценијама пракса прво совјетских па руских дисидената.
„Сви су правили себи имиџ на Западу тако што су нападали државни врх своје земље и то сад чини и Наваљни. Само он мора да буде свестан једног: у Русији ниједан политичар који добије етикету западног плаћеника нема никакве шансе да победи на политичким изборима. У томе се Русија разликује од многих бивших социјалистичких земаља где се људи хвале да имају добре односе и да добијају новац са Запада. У Русији то аутоматски значи црна листа због тога што су Руси патриотски настројени и не желе да им Запад одређује ко ће бити њихови водећи политичари. Данас-сутра кад се Наваљни врати у Русију, а на Западу нема шта да ради, он ће полако да силази са политичке сцене“, верује Влаховић.
Узалудно билдовање Наваљног
Александар Гајић са Института за европске студије указује да су целокупна дешавања око руског блогера имала за последицу да је он постао медијски препознат иако анкете показују да скоро две трећине грађана Русије не зна за њега. Од 36-37 посто оних који у Русији знају за Наваљног, како прецизира Гајић, свега 4 посто би за њега и гласало.
„Ситуација везана за његово наводно тровање и начин на који су глобални медији експлоатисали ту вест, покушавајући да га представе као највећег Путиновог противника, говоре о томе да се билдује његов портрет и даје му се политичка тежина коју он у Русији заправо нема“, оцењује саговорник Спутњика.
На питање зашто је, имајући све то у виду, немачка канцеларка Ангела Меркел посетила Наваљног у болници, Гајић каже да је то гест намењен западној јавности, али и критичарима пројекта „Северни ток 2“.
„Она испод жита покушава да са Русијом оствари неке немачке стратешке интересе а са друге стране баци коску јавном мњењу да задовољи њихове антируске страсти“, претпоставља аналитичар.
Бранко Влаховић истиче да је неуобичајено да канцеларка обилази руског дисидента у болници али да је она очигледно одлучила да добије неке политичке поене код оног дела Запада за ког је Русија данас непријатељ бр. 1. Влаховић не очекује ни да ће Немачка прихватити да заједно са Русијом ради на истрази случаја, за који верује да ће ускоро да спласне.
„За Русе је мудрије да прецртају ту тему из разлога што не памтим да су Западњаци пристали да се доведе до краја нека истина која би показала да Запад није у праву. Неће Запад да допусти Русији да докаже да је овај случај надуван и да није тако како је приказан на Западу“, образлаже новинар.
Дисциплиновање западног јавног мњења
Упитан може ли се сматрати да је случај Наваљни увод у парламентарне изборе који ће у Русији бити одржани идуће године, Гајић каже да веза може бити само секундарна јер је до гласања остало још доста времена.
„Циљ целе афере и деловања Наваљног јесте да се изврши кључни утицај на Западу. Ово медијско билдовање служи да се дисциплинује јавно мњење и политичка сцена на Западу где има покушаја да се искочи из постојећег колосека и где је забележен раст популистичких покрета. Зато се параноја подиже на неслућене висине да се свако здраворазумско размишљање а камоли политичко деловање претвори у јерес а такве личности одстране с политичке сцене ужасним медијским притиском“, наводи Гајић, уз опаску да се таква атмосфера користи за манипулацију западног јавног мњења и његово скретање у жељеном политичком правцу.
С друге стране, и сам Наваљни је, по мишљењу Гајића, свестан да он нема шта да тражи озбиљно у руској политици.
„Једино ако би га као Лењина довели неким оклопним возом - у таквом сценарију би могао да помисли да направи нешто на руској политичкој сцени“, иронично закључује Гајић.
Прочитајте и:
