Према његовим речима, политичке странке нестају, а мрље на нацији остају. Он је подсетио како је у априлу 1999. године влада Бугарске склопила споразум са НАТО-ом и уступила свој ваздушни простор за транзит авиона у Југославију у оквиру мисије „Савезничка сила“.
„Током југословенске кризе Иван Костов (који се тада налазио на челу бугарске владе) дозволио је америчким авионима да искористе нашу територију и бомбардују Србију. Та фигура одавно није на нашој политичкој сцени, али када дођемо у Србију наше комшије упиру у нас прстом и говоре: ви сте помагали Американцима да нас бомбардују и убијају наше невине људе. Не Иван Костове, него ми, Бугари ћемо носити на себи ту мрљу још дуго година“, пише Лазарев у чланку за лист „Дума“.
Он је подсетио да су словенски народи дали огроман допринос победи у Руско-турском рату 1877-1878. године, захваљујући којој је Бугарска успела да се ослободи турске владавине.
„Увек ћемо се клањати подвигу и пожртвованости бугарске народне милиције. Али истина је да је милиција бројала око 10.000 добровољаца. На крају рата руску и турску војску је чинило по 500 хиљада људи. Захваљујући тим храбрим руским, пољским и другим војницима који су се борили под руским војним знамењем, имамо слободну Бугарску. Након Руско-Турског ослободилачког рата дошло је на стотине представника чешких и словачких интелектуалних кругова да раде у корист духовног развоја Бугара“, истиче Лазарев.
Раније су бугарски посланици подржали предлог закона који предвиђа промену назива празника 24. маја и обележавање Дана бугарске писмености, а не словенске. Предложено је да се назив празника промени у Дан бугарске писмености, образовања и културе, уместо актуелног назива ─ Дан бугарског образовања, културе и словенске писмености.
