Пољска антимонополска агенција донела је одлуку која је без преседана о кажњавању „Гаспрома“ и пет европских компанија које са њим сарађују на изградњи гасовода „Северни ток 2“ под оптужбом да се нису договорили са пољским властима о оснивању заједничког предузећа за реализацију пројекта, очигледно запостављајући чињеницу да тај пројекат није ни реализовало заједничко предузеће, већ ћерка-фирма „Гаспрома“ уз коришћење кредита за финансирање.
Пет компанија – „Енџи енерџи“, „Унипер“, „ОМВ“, „Шел“ и „Винтершал“ – кажњене су казнама од 100 милиона долара, док ће „Гаспром“ морати да плати 7,6 милијарди долара или 6,5 милијарди евра. Та сума је парадоксална, с обзиром да вредност целог пројекта „Северног тока 2“ износи 9,5 милијарди евра.
„Могли су да одреде износ и од 75 милијарди и од 175 милијарди долара. У овом случају није имало смисла правити рачунице да би се донела ова одлука, будући да је она чисто политичка. Интерес Пољске је да обезбеди максималну корист за САД у смислу снабдевања европског тржишта америчким течним природним гасом, чак жртвујући и сопствену економију. Могли су једноставно да кажу да трпе губитке због куповине (скупљег) америчког гаса у износу од 7,6 милијарди долара, па да зато испостављају рачун „Гаспрому“ који треба да им надокнади ту претрпљену штету. Све је то део стратегије чија је суштина стално наношење штете руском пословању и економији, а да се, у ствари, и не осврћу на своје губитке “, рекао је Василиј Колташов, руски експерт.
Пољаци би да осујете „Северни ток 2“ – мотив је политички
Пољаци су компанијама које раде на изградњи „Северног тока 2“ дали рок од 30 дана од објављивања одлуке да раскину уговор о изградњи гасовода, уз напомену да те фирме могу да уложе жалбу регулатору на ову одлуку.
Руски концерн је већ јасно ставио до знања да се не слаже са одлуком пољске антимонополске агенције у погледу пројекта „Северни ток 2“ и њеном одлуком да казни компанију, те ће искористити своје право на жалбу, с обзиром да није прекршио антимонополско законодавство Пољске. Приликом жалбе на одлуку агенције, она се не може извршити док одговарајућа судска одлука не ступи на снагу.
Кремљ не сумња да ће „Гаспром“ предузети правне контрамере за заштиту својих интереса и сматра да ова одлука Пољака највероватније неће утицати на односе Варшаве и Москве, с обзиром да они и нису на нивоу на ком треба да буду.
Експерти, међутим, сматрају да би Европа требало да санкцијама казни Пољску што користи регулатора у политичкој борби.
Коментаришући захтеве пољског регулатора за „Гаспромове“ партнере, заменик генералног директора руског Националног фонда за енергетску безбедност Алексеј Гривач сматра да Варшава неуморно ствара проблеме руско-европској енергетској сарадњи.
„Пољска већ дуго покушава да учествује у том процесу, бавећи се саботажама усмереним на стварање правних и квазиправних проблема како би се спречила реализација пројекта ’Северни ток 2‘ и како би у целини омели руско-европску енергетску сарадњу. Раније је пољски регулатор изрекао новчане казне и то прво француској компанији „Енџи“ због наводног не давања информације коју је тражио, а затим и „Гаспрому“. Ове одлуке се оспоравају. Ако то буде некако формализовано, онда ће га оспорити учесници пројекта. Ово је такав законски „пинг-понг“, политички мотивисан од стране Пољске “, оценио је Гривач.
„Гаспром“ има „кеца у рукаву“?
Пољаци и раније покушавали да предузму низ правних мера против првог „Северног тока“, а „Гаспром“ је тада прилично успешно (од)бранио своје интересе.
Експерти су уверени да постоје велике шансе да суд укине и ово ново решење пољске антимонополске агенције, с обзиром да је пројекат реализовала ћерка-фирма „Гаспрома“ уз коришћење кредита за финансирање.
Руски правници напомињу да је „Гаспромова ћерка“ – компанија „Норд стрим 2 АГ“ потписала са пет европских компанија – „Енџи енерџи“, „Унипер“, „ОМВ“, „Шел“ и „Винтершал“ споразум о финансирању пројекта, што не крши антимонополско законодавство и није у делокругу пољске антимонополске агенције. Другим речима, коме европске компаније дају кредит то уопште није ствар пољског регулатора.
Стручњаци закључују да притисак Пољске ствара тензије, али да ће тешко моћи озбиљно да заустави изградњу „Северног тока 2“, који иде од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. До коначне изградње „Северног тока 2“ остало је само 160 километара. Поред Пољске и САД које су заинтересоване за ново тржиште свог течног природног гаса, пројекту се противи и Украјина која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и балтичке земље, које пројекат називају политичким.
Пољаци рачунају на европску солидарност и чак су предлагали Немачкој „Балтички гасовод“ уместо „Северног тока 2“. Циљ изградње „Балтичког гасовода“ је ослобађање зависности Пољске и балтичких земаља од руског гаса. Овај пројекат, који би требало да буде завршен до 2022. године, првобитно је био означен као конкурент „Северном току 2“, али руски експерти истичу руски интереси уопште нису угрожени.
Предвиђено је да „Балтички гасовод“ буде дужине 275 километара и да норвешки гас допрема у Пољску кроз Данску. Претпоставља се да ће тај гасовод имати капацитет до 10 милијарди кубних метара, док ће капацитет два крака „Северног тока 2“ бити пет пута већи, и износиће 55 кубика гаса годишње.
Пољаци тврде да су добили све потребне дозволе за изградњу свог гасовода, укључујући и оне од компанија које граде „Северни ток 2“, док поједини руски експерти напомињу да договора још нема. Они подсећају да се према пројекту гране „Северног тока 2“ и „Балтичког гасовода“ укрштају и да је Пољацима за изградњу потребна сагласност компанија „Норд стрим“ и „Норд стрим 2“, што је, како верују, додатни адут у рукама „Гаспрома“, који ће пољска страна тешко победити.
