„Комитет Државне думе зна боље, сарадници и ја немамо ништа против. Пре свега, волео бих да будемо запажени у својој земљи. А онда може и Нобелова награда!“, рекао је он.
Говорећи о потенцијалним конкурентима, научник је истакао да је Нобелов комитет веома непредвидив, а да се питање награда разматра свеобухватно. Поред тога, како је рекао, награда се додељује не само за најновија научна достигнућа, већ и за ранија открића.
„На пример, Пејтон Раус је својевремено добио Нобелову награду за откриће вируса Раус са скоро 90 година - 45 година након открића. И у свом говору је рекао да је његова главна заслуга то што је то доживео! Стога је врло тешко предвидети одлуке комитета, иако су обично правичне“, додао је Гинцбург.
Претходно је комитет Државне думе за очување здравља саопштио да сматра да научници руског Националног центра за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“, који су направили су прву у свету вакцину против вируса корона, треба да буду кандидовани за Нобелову награду за 2021. годину.
Подсетимо, Министарство здравља Русије раније је регистровало прву вакцину на свету за превенцију ковида 19, коју је развио Научно-истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ и произвео заједно са Руским фондом за директне инвестиције. Вакцина је названа „Спутњик V“.
Пострегистрациона тестирања прве на свету вакцине против вируса корона „Спутњик V“ започета су у Москви 7. септембра, а два дана касније су вакцинисани први добровољци. У тестирању учествује укупно 40.000 добровољаца, од којих ће 10.000 примити плацебо, што је неопходно да би се проверила ефикасност вакцине.
Прочитајте још:
