Циљ програма за који је Влада Србије издвојила 2 милијарде динара је да младима до 30 година са завршеном средњом школом и факултетом пружи могућност стицања првог радног искуства, односно разбијање зачараног круга у ком се младима за запослење тражи радно искуство, а привреди решење проблема са одговарајућом радном снагом и усклађивањем онога што се учи у школи и онога што се захтева на радном месту.
Млади који буду прошли селекцију и који закључе уговоре добијаће накнаду од Националне службе за запошљавање, тако да они са завршеном средњом школом могу да очекују 20.000 динара, а они са факултетском дипломом 24.000 динара, и то у трајању од девет месеци колико ће трајати обука.
Понуђено око 30.000 послова
„Више од 10.000 послодаваца је поднело пријаве за учешће у програму „Моја прва плата“ и пружило могућност да се око 30.000 младих оспособи у складу са условима програма „Моја прва плата“. Наравно нису сви ови захтеви усвојени, они су прошли строгу и пажљиву селекцију Националне службе за запошљавање, а дефинитивна листа је објављена на сајту „Моја прва плата“. А што се младих тиче, сада је на њима да се одазову на ове позиве послодаваца који су пристигли из целе Србије, из свих сектора и грана привреде, чак и од послодаваца из јавног сектора и организација цивилног друштва“, каже за Спутњик Мирјана Ковачевић, руководилац центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике у Привредној комори Србије.
Она додаје да у пријавама предњачи Београд са 19 посто учешћа у укупном броју пристиглих пријава, али и да су заступљени сви региони у земљи. Управо је зато премијерка поручила удружењима младих да представе све бенефите програма „Моја прва плата“ младима широм земље како би се нашли кадрови и за послодавце у мањим, нарочито неразвијеним срединама.
Пријављивање младих ће трајати до 8. новембра, а од првих пријава почеће и селекција кандидата од стране послодаваца, и она ће трајати до 15. новембра, а до 14. децембра ће се вршити закључивање уговора.
Највише послова за дипломце средњих школа
Ковачевићева нам каже да су послодавци за више од 70 посто оглашених радних позиција тражили кандидате са завршеном средњом школом, а да се 30 посто позиција односи на кандидате који морају да имају факултетску диплому.
„Послодавци највише траже продавце у малопродаји, административне службенике, магационере, траже књиговође, куваре, конобаре, машинске техничаре, браваре, машинбраваре, а доста су тражене и медицинске сестре. Када је реч о 30 посто оглашених позиција које се односе на младе са завршеним високим образовањем, траже се економисти и правници, машински, грађевински, електро инжењери, лекари и стоматолози“, каже наша саговорница.
На питање да ли је износ накнаде који је предвиђен овим програмом довољан да подстакне младе да конкуришу за радно место, Ковачевићева истиче да је овде у питању виши циљ, а то је да се млади без искуства нађу у реалном радном окружењу и стекну то искуство у трајању од девет месеци, а након тога остаје могућност да закључе уговоре о раду уколико се договоре, пронађу, препознају, напомиње наша саговорница.
Послодавци такође могу, али нису у обавези да обезбеде младима додатну накнаду коју ће они исплаћивати, поред средстава које је наменила држава Србија.
Послодавци могу да повећају износ накнаде
„Пошто је овде ипак реч о, да тако кажемо, једној утакмици за нове младе кадрове, подмладак и освежење свог радног тима, свакако да ће постојати конкуренција међу компанијама и да су се многе већ приликом пријављивања распитивале какав ће бити порески третман ове додатне накнаде, и спремни су да плате ту додатну накнаду, нарочито они који су свесни да можда за месечни износ од 24.000 динара за некога са високим образовањем није довољан и мотивациони да се определи да конкурише у програму „Моја прва плата“, тврди Ковачевићева.
Она додаје да ће се послодавци на додатну новчану накнаду и њену висину опредељивати зависно од тога које је занимање у питању, које образовање се тражи за одређену позицију, затим зависно од конкуренције и тога да ли има кадрова на тржишту, односно да ли је лако доћи до кадра.
Упитана да ли сматра да ће послодавци овај програм искористити за један вид бесплатне радне снаге имајући у виду да се већина послова односи на сектор трговине, односно позиције рада у малопродајама, наша саговорница каже да то не би требало да буде случај, јер су јасно дефинисани сви предуслови за квалитетно оспособљавање, тако да очекује одговорно понашање послодаваца.
„Ово је за послодавце прилика да кроз ових девет месеци изврше не само обучавање него и својеврсно тестирање, односно проверу да ли је та особа за тај посао, и сигурно да ће озбиљно приступити овој активности и неће ићи на то да некога упосле ето само зато да га за ових девет месеци искористе. Пре свега зато што ако запошљавамо особу која нема радно искуство, млада је и тек изашла из образовања, онда је тешко и искористити такву особу. Друго, дефинисан је и програм оспособљавања и постоји и ментор, а то су били услови да се нађе компанија која ће учествовати у програму, и тај програм оспособљавања се мора пратити“, закључује Ковачевићева.
Прочитајте још:
