Директор Републичког хидрометеоролошког завода проф. др Југослав Николић недавно је открио да статистике тренутно указују да би ова зима могла бити нешто хладнија у односу на претходне две-три.
„Статистике тренутно указују да би ова зима могла бити нешто хладнија у односу на претходне две-три, са нешто већом количином снега, али то ћемо знати тек у другој половини новембра, када сви експерти буду анализирали ситуацију и усагласили своја очекивања“, казао је за Тањуг Николић и додао да ће то усаглашавање бити око 20. новембра када ће се изаћи са дугорочном прогнозом за зиму.
И његов колега метеоролог РХМЗ Недељко Тодоровић објаснио је да са вероватноћом од 60 одсто може да се гледајући лето каже каква ће бити зима.
„Један период хладног времена био је у јануару 2017. године и то се понавља на три до четири године. Прошла зима је била топла са врло мало снега. По том неком ритму поновљивости, вероватно је да ће ова зима бити мало хладнија и са више снега. То је нека груба процена“, закључио је Тодоровић у разговору за РТС.
Веће шансе да зима да буде хладнија у односу на просек
Климатолог проф. др Владимир Ђурђевић објашњава за "Блиц" да се дугорочне прогнозе мењају како се приближава сезона.
„Тренутне прогнозе које су рађене у октобру показују веће шансе да ће зима да буде хладнија у односу на просек. Међутим, када се прогноза буде радила у новембру, може да се покаже да ће ова зима бити просечна“, напомиње Ђурђевић.
Током предстојеће зиме очекује да ће у Европи на већем делу континента бити температуре топлије од просечних, објавио је сајт "Severe Weather Europe". Како наводе, то не значи да неће бити хладних дана, већ ће хладнија ваздушна маса биће ређа над копном.
Према сезонској прогнози РХМЗ-а, топло време наставља се и у новембру. Очекује се да би децембар и јануара били блажи и нешто сувљи. Из РХМЗ-а најављују умерене мразеве у трећој декади јануара. Када је реч о фебруару и марту, средње температуре биће мало изнад просека, у марту биће више падавина.
Годишња доба све топлија
Прошла зима је била прилично блага, а у неким деловима Србија није уопште пао снег.
„Последњих десетак година имали смо неколико лета која су била изузетно топла, тако да нам ово лето делује благо. Међутим, ако посматрамо лета од половине 20. века, ово лето је било знатно топлије“, каже климатолог Владимир Ђурђевић, додајући да су сва годишња доба из године у годину топлија.
Годинама уназад зиме благе
Метеоролог Ђорђе Ђурић каже за "Блиц" да је готово сигурно да ће зима која је пред нама бити хладнија од претходне, те да су неколико година уназад зиме у Србији благе.
„Прошла зима је била изузетно блага, снега готово да није ни било. Зиме су годинама уназад благе и мислим да смо последњи пут 2012. године бележили обилне снежне падавине“, каже Ђурић за "Блиц".
Зима 2019/2020. била је пета најтоплија у Србији од 1951. године. Средња температура ваздуха за зиму износи 3 степена у Србији, за 2,4 више од просека за период 1981-2010. година, пише у анализи Републичког хидрометеоролошког завода. Највиша температура током прошле зиме измерена је у Крушевцу, у фебруару и износила је 22.2 степена Целзијуса, док је најнижа измерена у Сјеници, у јануари, - 20 степени.
Зима 2018/19 била је влажна и просечно хладна. На Копаонику друга зима по највећој сезонској количини падавина. Укупна количина падавина је у централним и јужним деловима Србије била изнад, а на крајњем северу испод просечних вредности, са температурама изнад просечних вредности.
Зима 2017/18 била је дванаеста најтоплија, а број дана са снежним покривачем у нижим пределима Србије је био у интервалу од седам до 34 дана. Температуре су биле изнад просека за ово годишње доба, а талас хладноће забележен је крајем фебруара.
