Он сматра да је реч о морбидној причи која од свега прави бизнис, у пољима и областима у којима се бизнис никако не прави.
„Данас Јасеновац, сутра Дахау и Аушвиц, и то је нешто што треба да нас опомене и освести због свеопштег моралног посрнућа. Неке ствари су дубоко морална категорија", прокоментарисао је Димић праксу куповине-продаје преко интернета.
„Вечерње новости“ су објавиле да се на „И-беју“ продају делови одеће логораша, фотографије, разноразна документа, значке из јасеновачких логора смрти по цени од десет до чак преко две хиљаде долара.
Већина продаваца су из Хрватске, Словеније, Америке, Аустрије али има оних и из Србије, наводи лист.
Председник Етичког одбора Друштва психолога Србије Никола Петровић сматра да би једино продаја музеју можда могла доћи у обзир мада истиче да је поклањање примереније.
„Уосталом, ако не купује музеј посвећен жртвама Јасеновца, што бих донекле разумео, која је сврха тога и ко би то уопште купио осим неки неонациста или члан односно потомак породице жртава који нешто жели од свог претка“, напомиње Петровић.
Председник Удружења за заштиту права потрошача „Просперитет“, Радомир Ћириловић, објашњава за Танјуг да је посреди срамна и морбидна продаја и да није прецизно утврђено шта се све сме а шта не сме наћи на интернету и да би на светском нивоу требало регулисати то недефинисано поље.
„Какви су то људи у моралном погледу који тако нешто могу да купе“, пита се Ћириловић.
У питању је, каже он, успомена на нечију несрећу и то не може бити сматрано робом на тржишту, попут роба и услуга које се продају онлајн.
„Онај који продаје такве ствари аморалан је и њега је баш брига за патњу и страдање људи. Он егзистира на туђој муци користећи купца који је патолошки тип психогене природе“, истиче он и закључује да је ово „чист фашизам, и власника сајтова и власника електронских комуникација који су дозволили да се тако нешто продаје“.
Прочитајте још:
