„Азербејџанске оружане снаге су током последњих неколико дана показале да су способне саме да остваре победу, показујући одлучност и истрајност у ослобађању окупираних територија. Сматрам да предлог о употреби турске војске у зони сукоба неће бити потребан док трећа страна не буде умешане у овај сукоб, занемарујући резолуције Уједињених нација“, рекао је Сентоп.
Неопходно је поштовати међународно право и резолуције Генералне скупштине Уједињених нација које захтевају „хитно, потпуно и безусловно повлачење јерменских оружаних снага са свих окупираних територија Азербејџана“, рекао је председник парламента.
„У супротном, Азербејџан ће бити приморан да искористи своје право на самоодбрану, што му омогућава колективне напоре у овом правцу. Ако Азербејџан поднесе захтев о њему ће разговарати и председник и парламент Турске", рекао је Сентоп.
Додао је да је „у било којим околностима турска подршка Азербејџану на сваки начин непроменљива и на било који начин који он жели“.
Раније је јерменски премијер Никола Пашињан рекао да се проблем Нагорно-Карабаха не може решити насиљем. Према његовим речима, Јерменија је спремна на уступке у сукобу око Нагорно-Карабаха у случају да је и Азербејџан спреман.
Председник Јерменије Армен Саркисјан сматра да се сукоб у Карабаху може зауставити тек након „повлачења“ Турске из игре. Турска је више пута изјавила да не учествује у сукобу у Карабаху.
Сукоби у Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
Лидери Русије, Сједињених Америчких Држава и Француске позвали су Јереван и Азербејџан да хитно прекину сукобе и започну преговоре без предуслова. Турска је изјавила да ће Азербејџану пружити сваку помоћ, како на бојном пољу, тако и за преговарачким столом.
Прочитајте још:
