Како лажне информације граде међународне конфликте?
У својој књизи „Управљати лажним вестима“ (која је објављена 27. августа 2020. године) бивши обавештајац критикује Западне земље да користе лажне вести. Пре нешто више од три године, пре избора Емануела Макрона, Ричард Феранд, тада генерални секретар партије „Напред“, је објавио у часопису „Le Monde“ чланак под насловом „Нећемо дозволити Русији да дестабилизује председничке изборе у Француској!“
У чланку је навео да су „два велика медија „Росија тудеј“ и „Спутњик“, који су руски државни медији, свакодневно ширили лажне вести“. У исто време Франсоа Фијон (тадашњи Макронов супарник на председничким изборима 2017. године) је био увучен у скандал, јер је фиктивно запослио своју жену. Америка је тврдила да је у то умешана Русија и на тај начин је позиција Макрона била чвршћа, сматра Жак Бод, који је као агент обавештајне службе радио у Уједињеним нацијама, а затим и у НАТО.
Шпекулације на тему руских претњи су се наставиле путем медија, научника и политичара током кризе Жутих прслука и европских избора. Пуковник Жак Бод је дуго радио на «изучавању претње» и тврди да руска претња није постојала. Он је у својој књизи критиковао специјалне службе, дипломате, политичаре и медије, откривао лажне вести, које су припремале западне државе последњих десет година. У њима нећете наћи нове информације о смрти Кенедија, иако би оне биле кључ за појашњење међународне реалности. Жак Бод анализира низ догађаја, како би нам „усадио црв сумње у информације које нам пласирају“.
Да ли се лажима штити демократија?
Термин "лажне вести" се први пут појавио у периоду америчке председничке кампање 2016. године и био је често коришћен када се спомињао Доналд Трамп. Жак Бод сматра да је у свему томе најопасније што он „манипулише чињеницама, стварајући лажну кохезију на тему истине, како би искривио перцепцију публике и подстакао је да прихвати било коју политичку опцију“.
Многе државе, као што су Сирија, Иран, Русија и Венецуела су мете лажних информација и лажних вести које пласирају Европа и Америка. Шта је њихов циљ? „Лажне вести помажу да се промовише било која политичка идеја“ – стварање непријатеља, спровођење војне операције или смена режима, сматра аутор.
Америчка инвазија на Ирак 2003. године, праћена лажима државног секретара Колина Пауела у Уједињеним нацијама, је само један од примера. Током америчких ваздушних напада 03. јануара 2020. године је убијен ирански генерал Касем Сулејмани.
Шта је био разлог убиства? Према речима Доналда Трампа, генерал је припремао напад на четири америчке амбасаде на Блиском Истоку, што је представљало „неизбежну претњу“. После четири дана верзија изјаве америчког председника се променила, сада је разлог за убиство генерала била „његова страшна прошлост“ .
Која је улога обавештајних служби и медија?
Одговорност за војну интервенцију се редовно додељује политичарима, као што је случај у коме су учествовали политичари Никола Саркози и Бернард-Хенри Леви 2011. године у Либији.
Бивши тајни агент сматра да обавештајна служба би требало да буде „она која предузима стратешка решења. То је њена функција. Она наводи каква је ситуација, а ви затим решавајте како хоћете“. Према његовим речима, западне обавештајне службе греше, јер „не анализирају објективно ситуацију на основу чињеница“.
Он критикује „интелектуалну неприлагодњивост“, коју изражавају дипломате и војска, који не умеју да другачије ратују, него се „усредсређују на штету глобалне стратегије“. У чланку, који је објављен 2019. године у издању „Revue Défense Nationale“, пуковник Легрие је са истих позиција критиковао војну стратегију коалиције у Ираку. Стратегија се базира на наношењу смртоносних ваздушних напада, што ствара „у народу мржњу према ономе што може да представља ослобађање у маниру запада“.
Жак Бод критикује и све медије који безумно прате западне владе, међу њима и француске медије, који су „сакривали неке чињенице“ и у случају Венецуеле подржавали „компаније, које нарушавају међународно право и владавину права“.
„Немам ништа против да се опозицији обраћате за информације, али њих не можете узети без резерве. Требало би да се обратите и изворима тих информација, како бисте чули и другу страну. На тему Сирије добијамо информације, које скоро увек потичу од опозиције. А ко су представници опозиције? То су џихадисти. Медији су онда ти који се баве пропагандом џихадиста“.
Прочитајте још:
