„Спремни смо да почнемо сутра, стога све зависи од деловања Минске групе ОЕБС и њиховог распореда рада. Наша страна је спремна да започне преговоре одмах“, рекао је Алијев у интервјуу за РБК.
С тим у вези, он је рекао да „уколико јерменска страна буде привржена режиму прекида ватре, тада ће, као што сам јуче рекао, започети фаза политичког регулисања и завршиће се фаза принуђивања на преговоре“.
„У оквиру консултација, које се се одвијале јуче и вечерас у Москви, нисмо ишли на то од Јерменије захтевамо потпуну капитулацију за преговарачким столом. Схватамо да је режим јерменског премијера Никола Пашињана рањив. Зато нисмо инсистирали на одређеним датумима у оквиру усаглашене изјаве. Али она свакако предвиђа повлачење јерменских окупационих снага са наше територије“, рекао је председник.
Истовремено, Алијев је позитивно оценио резултате преговора Азербејџана и Јерменије у Москви о нагорно-карабашком сукобу.
„У целини позитивно оцењујем резултате преговора, јер се у изјави, која је дата о исходима преговора, говори да се из хуманитарних разлога проглашава режим прекида ватре, као и да почињу суштински преговори између Јерменије и Азербејџана, што је било од принципијалне важности и што је био став Азербејџана. Такође је потврђена непроменљивост формата преговора“, рекао је Алијев, говорећи о исходу састанка шефова дипломатије Азербејџана, Јерменије Зограба Мнацаканјана и Џејхуна Бајрамова у Москви, уз учешће руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова.
Азербејџански лидер је додао да не искључује могућност преговора са премијером Јерменије, али да за то морају да се створе одређени услови, као и да би у овој фази такав састанак био непродуктиван.
„Стога не искључујем такву могућност, али за то су потребни одређени услови. У овој фази не сматрам то продуктивним, већ напротив. Јерменско руководство би требало коначно да схвати да је са Азербејџаном немогуће говорити језиком ултиматума, увреда и уцена“, рекао је Алијев.
Подсетимо, министри спољних послова састали су се у петак у Москви како би разговарали о ситуацији у Нагорно-Карабаху. Преговори су се одржавали иза затворених врата. Ови преговори, који су трајали више од десет часова, били су најдужи у последњих 20 година.
Преговори су завршени усвајањем споразума. Он садржи четири тачке за решавање сукоба. Између осталог, стране су објавиле о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих.
Међутим, већ 10. септембра стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење прекида ватре.