Председник Светске банке Дејвид Малпас у последње време је више пута упозорио да би пандемија вируса корона могла да изазове дужничку кризу у неким земљама. У најновијем обраћању је констатовао да је већ евидентно да неке земље не могу да врате дуг који су узеле. Зато је позвао инвеститоре, па и приватне банке и инвестиционе фондове, да им помогну.
„Морамо да смањимо ниво дуга. То може да се назове опрост дуга или отпис“, рекао је Малпас за немачки „Ханделсблат“.
Грцали у дуговима и пре корона кризе
Он је у јуну изјавио да су последице пандемије по светску привреду далеко веће од 5.000 милијарди долара, колико су показале прве процене, као и по 60 милиона људи који су потонули у крајње сиромаштво, чији ће број бити далеко већи како се криза шири. Данас су процене да би пандемија у екстремно сиромаштво могла да гурне 100 милиона људи.
Апел за помоћ најзадуженијима је стигао само неколико дана пошто су обелодањена нова неслагања у еврозони која су продубила ионако велики јаз између земаља богатог севера и презадуженог југа. Богати су били одлучни у ставу да од јуна наредне године, када истиче рок, неће продужити живот привременом ковид фонду и додатном упумпавању новца у привреде презадужених чланица еврозоне.
Када су такве разлике међу земљама које припадају истом блоку, какав је еврозона, шта се тек може очекивати од идеје о отпису дугова земљама у развоју, или неразвијеним?
Саговорник Спутњика, професор на Београдској банкарској академији, Живановић подсећа да је велики број земаља, пре свега из корпуса неразвијеног света, а не земаља у развоју, био презадужен и у кризи дуга и непосредно пре ове изазване пандемијом. Размишљало се на који начин да им се дуг реструктурира, а не отпише.
С друге стране, додаје он, различити су и инвеститори, односно повериоци код којих су се државе задуживале.
„Овде је цитиран председник Светске банке, а то је институција која ће у сваком случају, ако буде изгледа за тако нешто, отписати, односно пролонгирати – реструктурирати постојеће дугове, од случаја до случаја. Ти кредити иначе јесу са елементом поклона, њихова каматна стопа је минимална, негде се чак и опрашта и вероватно ће те земље овде имати најбољу прилику и добар пријем“, напомиње професор банкарства.
Отпис дуга последње решење
Друга ствар су, каже, две друге групе поверилаца – Париски клуб и Лондонски клуб. Препорука Мапласа да помогну се односила и на њих, али Светска банка, како напомиње, нема директан утицај на многе од тих поверилаца. На неке из Париског клуба да, али из Лондонског клуба где су чисто приватни повериоци и приватне банке де јуре никакав, а де факто само ако заједно финансирају неке пројекте као кофинансијери, објашњава он. Отуда и његова оцена по питању отписа дуга.
„Сигурно га неће бити док постоји било каква шанса да се део дуга или тај дуг врати. То ће бити последње решење. Дуг ће бити избачен на тржиште, добиће неку минималну цену, па ако неко хоће да купи, онда ће га се они на тај начин решити. Уколико су ти дугови, што је најчешће када су у питању приватне банке чланице Лондонског клуба, директно усмерени на компаније, видеће се перспективна рентабилност таквих пројеката, отплатни капацитет и вероватно ће се ићи на продужење рока“, сматра Живановић.
Нису исто Светска банка и Лондонски клуб
Париски клуб је, већ, нешто друго. Ту, како објашњава, учествују и владе многих земаља које су у некаквим регионалним савезима, ту су и чланице ЕУ, и ту ће се већ наћи институционална решења, а вероватно и нека појединачна ванинституционална. С обзиром на то да се посредством поверилаца Париског клуба финансирају земље у развоју, али и чланице ЕУ чије су привреде исказале проблеме, он је уверен да ћемо се још, као и до сада, наслушати захтева за помоћ какви су по традицији они из Шпаније, Италије...
„Ту ће, свакако, доћи до продужења рокова, реструктурирања дуга. Размишљаће се о врло рочним обвезницама, под покровитељством Европске централне банке, Европске уније. Али се и са тим једном мора стати да ЕУ, која никако ни после деценије да напусти квантитативне олакшице и убацивање додатних стокова новца, не би изазвала инфлацију која би штетила читавој Унији“, каже Живановић.
То би, како сликовито каже, било превише уливања воде у вино, чему ће се успротивити финансијски стабилније и развијеније чланице ЕУ.
Србија није тема
На питање шта ће уследити ако држава више не може да сервисира дуг, он објашњава:
„Ако је задужена у Светској банци, она ће гледати да пролонгира враћање дуга, реструктурира га, нађе институционална решења, али и да апелује код ова два клуба да нађе неко олакшање - и то је то. Уколико је доминантна задуженост у Лондонском клубу, где су приватни инвеститори, ићи ће се на то да се дуг избаци на секундарно тржиште, да се нађе нека његова реална цена и да се хартија као таква прода“.
Професор напомиње да светска економија иде ка моделу да се дугови решавају на самом тржишту и да не треба искључити да ће неке земље мање развијеног света које су дуго у кризама, доћи у ситуацију да понуде део имовине да би се неки дугови решили. Он сматра да смо још далеко од тога, али да ће и то решење где ће задужени дуг враћати из најбољег дела своје имовине једном доћи на ред.
Саговорник Спутњика напомиње да Србију не види међу онима који имају проблем дуга и да ће то тако бити и надаље и да због структуре наше привреде ковид криза не може значајније да је угрози.
„Просто нисмо тема, не спадамо ни у једну од група задужених земаља, а питања са Лондонским и Париским клубом су за сада решена“, истиче Живановић.
