Рођен у родном месту Светог владике Николаја Велимировића, Доњој Лесковици код Ваљева, још као дете слушао је приче и легенде о Светом Николају Велимировићу и дивио му се. До данас је главни и одговорни уредник издавачке куће „Глас цркве“, која је по мишљењу многих највише допринела да се владика на велика врата врати у нашу културу и духовност и да се створи атмосфера за повратак његових Светих моштију из Америке у Србију.
У емисији „Док анђели спавају“ истакао је да свет неће спасити ни небо нити моћни генералштабови великих сила, већ дечја обданишта.
„Свет се зачиње и рађа у дечјим обдаништима. То су светија места од храмова и олтара. Дечје срце је Божји престо, најчистији престо и зато сматрам да све оно што изговарамо, мора да буде изговорено са огромном одговорношћу, управо због важности, јер они су будућност“, каже протођакон.
Говорећи о својим сусретима са великим светитељима Ава Јустином и патријархом Павлом, рекао је да је светитељ онај који целог живота сачува невиност детињег срца, а према његовом сведочењу, ова два светитеља збиља су били људи детињег срца, чистог као ведро небо, јутарње у зору.
У књизи „Луда љубав Божја“ у издању манастира Хиландар нарочито је интересантна мисао једног светитеља која каже:
„Видиш дете, уколико би умео да се играш са Богом, десило би ти се нешто најдивније. Сви га узимају исувише званично или озбиљно, услед чега он испада убитачно досадан. Играј се, синко мој, с Богом и он је најбољи другар у игри“, наводи Ранковић.
Своју емоцију исказао је и према Топчидерској цркви у којој је сниман интервју. Он тврди да је Исидора Секулић најобразованија особа у српској култури, а њене Молитвице у Топчидерској цркви су, како каже, најлепши вапај који се упутио са српске земље небу.
„Исидора је моја дубока емоција и сад када сам ушао у Цркву Светих апостола Петра и Павла, нисам могао да уздржим сузе, као што ми се и сад врте у очима. Јер ово је за мене најхаризматичније место, не само Београда. У истој мери је харизматично колико и мој манастир Лелић, црква где су мошти Светог владике Николаја, где сам ја крштен. Можда је најлепше речи о Светом владици Николају написала Исидора, ’Кратак боравак у Жичи‘, и ја сам то објавио“, рекао је отац Љуба, додајући да је то некад био скриван текст, као и све оно што се тицало Бога.
Прочитајте још:
