Главне звезде изложбе су Карл Фаберже и Фјодор Рикерт. Први је одавно стекао светску славу, док је други практично непознат широј публици, јер је након револуције заборављен, а већина радова му је или претпољена, или је на разне начине завршила у иностранству.
Заборављени мајстор
Један од главних експоната изложбе је огромна, раскошно украшена шоља из Рикертове радионице, која се нашла на Сотбијевој аукцији 1989. године. Више од десет година она се чува у Музеју Викторије и Алберта у Лондону.
Директорка Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина сматра да је велики успех што је овај предмет стигао до њих: „Авиосаобраћај је ограничен, а ту су и захтеви двонедељног карантина. Наговорили смо британске колеге да пошаљу експонате без обезбеђења које је у таквим случајевима обавезно“.
У радионици Фјодора Риктерта радило је највише 14 људи, док је код Фабержеа било запослено око 300 радника. Највеће драгоцености мале Рикертове радионице биле су сребрне рукотворине с минијатурама нанесеним на емајл, најчешће репродукцијама слика Виктора Васнецова и Константина Маковског.
Цртежи на експонатима представљеним на изложби могу се упоредити с оригиналима, захваљујући предусретљивости других музеја. „Ивана царевића на сивом вуку“ обезбедила је Третјаковска галерија, а Историјски музеј је допремио портрет Зинаиде Јусупове „У руској одежди“.
Од рамова за иконе до футрола за оловке
Експонати су распоређени по тематском принципу. У Успенском звонику је изложено све што је поклањано на дипломатском нивоу или у високим круговима: богато украшени рамови за иконе, велике шоље и пехари. И, наравно, чувена ускршња јаја, од оних из мање познатих радионица, попут радионица Куркуљова и Чупкова, до најпознатије Фабержеове.
Радови Карла Фабержеа остављају без даха пре свега својим инжењерским открићима. На пример, ускршње јаје у част завршетка Транссибирске магистрале иде у комплету с минијатурним златним возом који се покреће кључем. Композиција се креће неколико метара, а красе је фарови од рубина и брилијаната.
Музеј Кремља сада поседује и Фабержеов архив, који му је предат поводом стогодишњице смрти јувелира. Тај архив садржи око 1.500 јединица, а посебну драгоценост представља албум с фотографијама поклона које је наручивала царска породица. Он сведочи о томе да многи драгоцени предмети до данашње публике нису стигли у свом првобитном облику.
Други део изложбе, који је смештен у Патријаршијском двору, представља оно што је предвиђено за приватну употребу: пудријере, табакере, кутије за бомбоне, чак и кутије за оловке.
Од заната до уметности
Емајл је у Русији набављан из Византије још у 10. веку. Руске занатлије су у почетку копирале иностране обрасце, али су временом усавршавале своје технике до нивоа уметности. Вештина руских мајстора огледала се у стварању витража на металу, коришћењу бисера који су имитирали вез, изради матираног емајла који је по текстури подсећао на баршун.
С развојем хемије, палета боја које су наношене на емајл проширила се на стотину нијанси, тако да је на драгоценим металима било могуће репродуковати било коју слику. Ипак, купци који су по правилу били конзервативни и највише су волели познате и веселе сижее: јунаке из бајки, призоре из свакодневног живота, дивље птице.
Могу се, међутим, срести и оригиналне наруџбине. На изложби је представљена шкрињица с минијатурном копијом мрачне слике Василија Верешчагина „Пред напад. Код Плевње“, једини познати рад Фабержеа на тему Руско-турског рата 1877-1878. године.
Врхунац израде декоративних предмета од емајла руски мајстори су достигли на прелазу између 19. и 20. века. Јувелири су тада често спајали две сложене методе: нису просто прекривали производе емајлом, него су њиме прекривали орнаменте израђене од извијене жице, односно филиграна. То је захтевало невероватну марљивост и вештину, од чега и потиче назив „филигрански рад“.
