Ова институција, са седиштем у Франкфурту, објавила је у понедељак увече упитник, како би сазнала какве су потребе јавности за новом формом плаћања, након што је 2. октобра објавила да ће можда увести дигитални евро.
ЕЦБ није сама у овом подухвату. Централне банке широм света развијају виртуалне верзије својих валута, пошто се употреба готовог новца све више смањује.
Монетарне институције одлучне су да не губе корак са дигиталним трендовима 21. века, мотрећи на приватне облике новца у развоју као што је Либра.
Чисто електронски евро не би дошао без ризика. То би изменило финансијску индустрију какву данас познајемо и представило притисак на законодавце да развију облик плаћања који је безбедан и привлачан за грађане.
Ово је пет кључних питања у вези са дигиталним евром.
Шта је дигитални евро
Дигитални евро би допунио ваш новчаник, не би заменио ништа што је већ у њему.
Власници продавница би могли да га прихватају као алтернативу за картице и кеш. Пријатељи би могли да позајмљују једни другима евре и враћају их било када, било где, преноси Б 92.
Размишљајте о њему као о електронском новцу који се чува у апликацији попут новчаника, на вашем смартфону, а ЕЦБ гарантује да ће један дигитални евро увек имати исту вредност као и кованица једног евра.
Такође, овај новац не можете да изгубите. ЕЦБ би чувала ваше извештаје, штитећи вас у случају да изгубите телефон, пише Политико.
Овакав дизајн значајно би се разликовао од криптовалута као што је Биткоин, којем вредност варира и чији су корисници били жртве сајбер-превара. Такође би се разликовао и од стејблкоинса, који циљају на то да спрече флуктуације у вредности, али ипак зависе од тога да буду подржане од стране конвенционалних валута.
Како би то функционисало?
Дигитални евро може вам изгледати не много другачије од стања на рачуну које проверавате преко телефона. Финансијска фирма би обезбедила апликацију која вам приказује колико дигиталних евара имате.
Међутим, процес плаћања био би другачији.
У данашњем електронском трансферу новца, банка пошиљаоца шаље поруку бази, захтевајући да пренесе новац на рачун банке примаоца, а за неке велике износе новца, ово може ићи директно у ЕЦБ.
База мора да верификује детаље и "среди" да новац са рачуна пошиљаоца легне на рачун примаоца. Ова процедура може некад потрајати и два дана, пре него што новац легне на рачун примаоца.
Дигитални евро би могао да у теорији поједностави трансакције, по мањим ценама. ЕЦБ би могла да то задржи у својим "књигама", аутоматски пратећи власнике сваког дигиталног цента. Или би могла да постави правила за друге, у децентрализованим системима, можда слично као што је то већ случај са биткоином, који прати сваку трансакцију користећу блокчејн технологије.
Немате сигнал на телефону? Можете чак укључити блутут и послати токен, као врсту признанице, која би апдејтовала стање оног тренутка када будете поново онлајн.
Зашто баш сада?
Из два разлога. Први је то што су електронска плаћања доживела прави бум због забринутости да би готовина могла да учествује у преношењу коронавируса. Друго, технолошка индустрија развија своје валуте.
Либра је најчешће на уму званичника. Удружење, које је основано од стране Фејсбука и неких других компанија, дизајнира сервис за плаћање користећи стејблкоине, врсту дигиталног производа који ЕУ жели да регулише.
Законодавце је уплашило то што би Либра могла да постане доступна за све кориснике Фејсбука, што је око 2,7 милијарди људи јер би то могло да "минира" евро, остављајући финансије грађана рањивим, како за стране "силе", тако и за компаније које скупљају податке о њиховим потрошачким навикама.
Дигитални евро Европске централне банке би циљао на то да ублажи те ризике.
Где је застој?
Неколико безбедносних акција је неопходно да се изврши пре него што ЕЦБ омогући дигитални евро приступачним за јавност. Без тога, банке би могле да буду у великој невољи.
За почетак, они који штеде би могли да виде више бенефита у дигиталним еврима него у чувању новца у банкама, које наплаћују провизије за чување новца и не исплаћују велике камате. Међутим, смањење депозита могло би да има лоше стране по друштво.
Банке зависе од депозита као виталног извора прихода и могло би да се деси да морају да наплате више за зајмове, што би успорило економску активност.
Они који штеде би тако у временима кризе "отрчали" дигиталном, што би оштетило финансијски систем још брже него што је то случај са конвенционалним банкама.
ЕЦБ ради на томе да схвати како да спречи ове сценарије. Идеје укључују ограничења суме дигиталних евара које свако може да поседује или покретање поступака против људи који поседују велике суме.
Шта још треба да се размотри?
Приватност и политика.
Можете трошити готовину тако да нико не може да зна шта сте купили. Међутим, то је нешто другачије када су у питању онлајн и плаћања картицама, где се бележи свако плаћање.
Дигитални евро би могао да искористи најбоље од оба, креирајући електронски идентитет (отисак прста) коме би могле да приступе само власти.
То би могло да заштити податке људи, а исто тако и да спречи криминалце да на овај начин померају новац. Ово би могло да значи ограничавање за велике трансфере дигиталног новца и праћење образаца трошења великих свота који изгледају сумњиво.
Откључавање идентитета корисника могло би да укључује неколико агенција које држе различите делове кључа за дешифровање, које би морале да раде заједно како би откриле идентитет странке која стоји иза трансакције.
ЕЦБ ће наредних шест месеци изводити експерименте и средином 2021. донети одлуку да ли ће лансирати дигитални евро. Међутим, пошто Либра долази већ ове године, мало је вероватно да ће централне банке седети скрштених руку.
Прочитајте још: