Туризам је индустрија која осети први талас кризе након сваког новог испаљеног метка, почетка пандемије или веће природне непогоде. Туристичке агенције, водичи и хотелијери суочавају се са падом промета од преко 90 одсто и неизвесним почетком наредне године, када се не очекује значајно повећање броја путовања.
За разлику од увертире која је најављена из агенције која послује од давне 1841. године и која је преживела два светска рата, „реквијем“ за туристичке агенције у Србији чини се да су извеле осигуравајуће куће. Пандемија изазвана вирусом корона довела је до руба егзистенције читаву индустрију туризма, док су одлуком осигуравајућих кућа да се не одобре гаранције на путовања након 1. октобра, лиценце туристичким агенцијама престале да важе. Тиме је практично потпуно онемогућен рад сектора који у Србији запошљава око 7.500 људи.
Нове визе и процедуре за туристе на границама Шенген зоне од 2021. године?
Помало је заборављена одлука Европског парламента из 2018. године, која се односи на све становнике трећих земаља које нису чланице Шенгена, а која се тиче пролажења кроз додатну процедуру за добијање визе. Разлог за овакву одлуку се оправдава већом контролом безбедности на границама ЕУ. Иако је у питању процедура која се завршава преко интернета и најављена је тарифа од седам евра по особи, додатне компликације у време вируса корона свакако неће помоћи у опоравку туризма.
Уколико туристичке агенције и обезбеде лиценце за рад, свакако неће имати велике промете све до почетка наредне сезоне, када се буде знало више информација око путовања. Сем разумљиве бриге људи за здравље у јеку пандемије, барикада попут додатне процедуре чини се само као још једна у низу компликација која подсећа на период обавезног добијања виза пре 2010. године. У време пре појаве новог вируса корона најављена је и отежавајућа околност за оне који путовање организују у сопственој режији, преко посредничких сервиса попут „Букинга“ и „Ербнба“. Наиме, на границама ЕУ пооштриће се провера туриста, што подразумева подношење тачне адресе и места боравка госта, позивно писмо домаћина, као и доказ о уплати у износу од 50 одсто аранжмана, чиме се спроводи ефикаснија пореска регулација изнајмљивања апартманског и другог нерегистрованог смештаја.
Српско село има будућност у туризму
Сурово тржиште нових апликација и интернет понуде резервација путовања промениле су читаву филозофију креирања одмора и избациле су добар део добити из пословања туристичких агенција. Прилагођавање новом „онлајн поретку“ није једноставно, нарочито када је у питању потпуна промена метода продаје и односа са купцем. Добар пример и показатељ квалитетног привлачења нових туриста могу бити домаћи етно, бањски и авантура туризам, који из године у годину привлаче све више гостију.
Осим што је симбол велике трагедије, брод Титаник је симбол и почетка масовних туристичких путовања. Уколико се у скорије време не пронађе решење за рад туристичких агенција, бродолом читаве индустрије могао би да подсећа на моменат из култног филма када оркестар свира док Титаник тоне. У случају туристичких агенција у Србији и о томе да ли ће на крају бити свиран завршни чин реквијема или ода новог рођења, великим делом „диригентску“ палицу у креирању финалне композиције ће имати формирање новог ресорног министарства за туризам.
О теми превазилажења кризе у туристичком сектору и новим маркетиншким технологијама у емисији „Технограм“ говоре: Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) и Ђорђе Јевтић — оснивач система „Serbian Bookers“.
