Тардиграде, познате и као водени медведи или дугоживци, јесу микроскопска бића која обитавају на копну, у слатким водама и један мали број у морима. Величина тела им се креће од неколико микрона до једног милиметра. Тело им је црволико и здепасто, издељено на четири сегмента и на сваком сегменту се налази по пар екстремитета.
Међутим, њихова способност преживљавања улива страхопоштовање. Ова створења могу да преживе у вакууму свемира, на екстремним температурама и под екстремним притиском, а подносе и интензивно јонизујуће и ултраљубичасто зрачење.
Једна од њихових тактика преживљавања је и да имају способност да се смежурају у стању хибернације у којем могу деценијама да опстану, док истовремено производе протеине којима штите своје ћелије.
Сада је откривен још један заштитни механизам који изгледа да помаже тардиградама да се носе са потенцијално смртоносном ултраљубичастом светлошћу, а то је нека врста флуоресцентне супстанце која апсорбује такво зрачење и потом ослобађа енергију као плаво светло.
„Наша студија сугерише да ова створења могу да преживе на најсушнијим и најсунчанијим местима на Земљи“, наводи др Сандеп Есварапа, коаутор студије.
У чланку који је објављен у часопису Бајолоџи летерс, Есварапа и његове колеге наводе да су пронашли нову врсту тардиграда у узорку маховине која се нахватала на зиду њиховог института.
Када су обе пронађене врсте, назване Paramacrobiotus BLR сој, и другу, H exemplaris, 15 минута изложили ултраљубичастој светлости, само је прва преживела. На њихово изненађење, врста која је преживела, током излагања је емитовала плаву светлост.
Да би детаљније испитали ову појаву, тим је флуоресцентном супстанцом прекрио тардиграде осетљиве на УВ зрачење. Резултати су показали да је екстракт ове супстанце пружио барем делимичну заштиту, јер је половина H exemplarisа успела да преживи неколико дана.
„Постоје и друге врсте које показују толеранцију УВ зрачење, али Paramacrobiotus BLR је једина која има флуоресценцију као механизам да се одупре овом смртоносном зрачењу“, наглашава Есварапа.
Професор Лукаш Качмарек, стручњак за тардиграде са пољског Универзитета „Адам Мицкјевич“, који није учествовао у овом истраживању, сматра да ова студија иде у прилог и ранијим радовима који показују могућности употребе супстанци које производе тардиграде за заштиту других организама од штетних услова околине, преноси РТС.
Међутим, Качмарек додаје да тим није успео да идентификује супстанцу која омогућава заштиту од ултраљубичастог зрачења, напомињући да та заштита можда не потиче ода флуоресценције, већ можда од неких протеина.
