„Избацити нас из равнотеже, између осталог, не само директним нападима на Руску Федерацију у свим могућим замисливим и незамисливим областима кроз нелојалну конкуренцију, нелигитимне санкције и слично, већ и избацујући из равнотеже ситуацију око наших граница, не дозвољавајући нам да се усредсредимо на стварање ствари. Та жеља (Запада) је апсолутно очигледна“, рекао је министар.
Према његовим речима, дестабилизација дуж руских граница део је кампање за обуздавање и подривање економских, политичких и технолошких могућности земље. „То је део једне целине“, прецизирао је он.
Истовремено, шеф руске дипломатије је нагласио да је неопходно придржавати се оквира међународног права.
„Мислим да је ово још увек будућност и да човечанство до сада није измислило ништа сигурније од Повеље УН. У крајњем случају, моралну супериорност увек има онај који своје ставове увек може да објасни универзалним међународно-правним нормама, које су, ступајући у УН, потписале све земље без изузетка, а затим развијајући међународно-правни оквир“, закључио је министар.
Запад, такође, користи „неприкладна средства“ покушавајући да оспори резултате председничких избора у Белорусији, додао је Лавров.
„Уверени смо да су сви покушаји наших западних партнера да се они (резултати) оспоре и каже да је тамо било мање процената (гласова за председника Белорусије Александра Лукашенка), који захтевају да ми сада пристанемо на позив ОЕБС-а који ће решавати ову ситуацију, то су свакако покушаји неприкладним средствима“, истакао је он.
Он је додао да не постоје препреке да Русија комуницира са опозицијом других земаља, међутим, не би требало да буде позива са њихове стране за насилно рушење уставног поретка.
„Трудили смо се да се понашамо пристојно и увек смо поштовали одлуке донете у земљама са којима имамо односе, одлуке у вези са избором лидера, парламентараца итд. А видимо како се наше западне колеге увек састају са опозицијом и то далеко не увек и не само са системском опозицијом“, прецизирао је министар.
Лавров је приметио да се пре неколико година о овом питању посебно разговарало и одлучено је да се настави рад са опозицијом.
„Раније нисмо зазирали од односа са опозицијом, али сада ћемо то чинити не осврћући се на оне који су покушали да нам нешто промовишу“, рекао је министар спољних послова.
Министар је подсетио како је 2017. године, током предизборне кампање у Француској, Марин Ле Пен дошла у Москву на позив руских парламентараца – „лидер парламентарне странке, легитимни, системски политичар“. Током посете разговарала је са парламентарцима, примио ју је и председник Русије Владимир Путин. И тада је Министарство спољних послова Француске јавно објавило да је то био покушај мешања у изборне процесе у Француској.
С тим у вези, министар спољних послова подсетио је на састанке западних лидера са бившим председничким кандидатом Белорусије Светланом Тихановском.
„Нико чак и не обраћа пажњу на то да је ово такође мешање у унутрашње ствари Белорусије“, закључио је Лавров.
Министар је додао да Русија подржава уставну реформу у Белорусији коју сматра и добром приликом да се започне национални дијалог, који би обухватао све политичке снаге те земље.
„Што се тиче Белорусије, уверен сам да је наша политика подршке уставној реформи, коју је први предложио председник Лукашенко, што видимо као добар разлог, добру прилику за почетак истинског националног дијалога, у који би се укључиле све политичке снаге у земљи, чини ми се да је ова политика сада најоптималнија“, објаснио је Лавов.
Коментаришући понашање припадника полиције на протестима у Белорусији, руски министар је рекао да безбедносни органи Белорусије треба да раде у оквиру закона и реагују адекватно.
„Ако смо сви заинтересовани за то да белоруски народ буде јединствен и просперитетан, морамо сузбити сваки ултиматум, морамо сузбити покушаје насилних протеста и, наравно, морамо позвати безбедносне органе да се такође руководе законом и реагују пропорционално“, додао је Лавров.
У Белорусији су 9. августа одржани председнички избори. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је са 80,08 одсто освојених гласова победио актуелни председник Александар Лукашенко који се налази на челу земље већ 26 година. Опозиција није признала резултате избора. Увече истог дана, грађани незадовољни организацијом и резултатима гласања изашли су на улице. Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке.
