После вишедневне хајке на Твитеру и Фејсбуку против поставке андерграунд стрипова групе „Момци“, група од десет до 15 младића са капуљачама упала је на изложбу, наводно бацила сузавац, покидала све са зидова и поцепала стрип-табле.
Терористички акт без преузимања одговорности
Вулетић каже да је инцидент у Земуну терористички акт у најширем, али и најпрецизнијем смислу, јер је било речи о планираном и организованом насиљу да би се спречило одржавање једног званичног скупа. Једино што недостаје је то да нико није преузео одговорност.
Према његовим речима, инцидент у Земуну могао би се упоредити са терористичким нападом на француски сатирични лист „Шарли ебдо“. Међутим, тамо је била јасна порука терориста и они су врло јасно рекли против чега су.
„Овде знамо да се то догодило на једном догађају каквих има много у Београду и да тамо тада никога није било. Ти људи су поцепали те карикатуре, али оне могу да се одштампају и поново поставе. Дакле, ништа они нису суштински осујетили и могло би се рећи да су чак сами себи направили контрауслугу, јер је захваљујући њима та изложба постала позната“, каже Вулетић.
Неколико стотина евра — 15 младића, фантомке и „сузавац“
Ипак, док се неко од изгредника не приведе правди, ми можемо само да нагађамо шта се десило, а нагађања у оваквим ситуацијама нису добра јер погодују спину и стварању напете атмосфере, а то су изгредници и хтели да постигну.
Vec dve nove izložbe zakazane! https://t.co/3P3kpkHzkX
— Marko Somborac (@somboracmarko) October 13, 2020
Кад год имамо неразјашњене случајеве, различити политички актери их користе да спинују и шаљу поруке које су за њих у том тренутку важне, упозорава наш саговорник.
„А данас није тешко организовати 15 младих људи, обући их у неке ’фантомке‘ и дати им сузавац, а све то може да кошта неколико стотина евра“, каже Вулетић.
Организација екстремиста преко „недруштвених мрежа“
Према његовим речима, иако је на почетку изгледало да друштвене мреже остављају простор за развој демократије и слободу појединца, показало се да постоји и друга страна медаље.
„Неки аутори их називају антидруштвеним мрежама, управо зато што су отвориле простор за ширење лажних вести, насиља и концентрацију група истомишљеника, а не за размену мишљења. Показало се да друштвене мреже могу бити средство за организацију и мобилизацију истомишљеника, посебно екстремних“, закључио је Вулетић.
