Вечерашња премијера у Битеф театру коју је и режирала ова угледна српско-холандска кореографкиња покушаће да одговори и на питање да ли смо применом вештачких органа, од мозга преко удова, учинили да облик постојања човека буде само једна степеница ка „човеку-машини који нема ограничења као ми сада”.
У „Пејзажима” и питање како да постанемо бесмртни
Да ли смо покорили природне законе и превазишли границе природе тако што смо је реконструисали, пројектовали у својим визијама, уметничким делима и научним достигнућима, да ли уопште можемо да опазимо разлику између наше пројекције природе и природе саме? Зашто имамо рок трајања, због чега умиремо, како да постанемо бесмртни или макар довољно дуговечни да сами можемо да одлучимо када нам је доста живота? - нека су од питања која Дуња Јоцић поставља заједно са драматургом Николом Завишећем.
Ауторка запажа да човек воли живот, али да га је одувек плашило старење, проток времена који га приближава понору коначности о коме не зна ништа, као и одласци ближњих који га упозоравају на његову пролазност.
Битеф денс компанија – редак пример у Србији
У представи играју Ана Игњатовић-Загорац , Милош Исаиловић, Тамара Пјевић, Бранко Митровић, Јакша Филиповац, Никола Живковић, Милица Бајчетић, Марија Бергам, Бранко Цвејић, Мила Лукић (дете), Душан Бајчетић (алтернација).
„Изгубљени пејзажи“ нису прва сарадња играча Битеф денс компаније и Дуње Јоцић, кореографкиње која годинама живи и ствара у Амстердаму.
„Иако се готово цела трупа изменила и сада је много младих, даровитих плесача, смисао њихове игре и заједничка свест су остали да лебде изнад Битеф денс компаније као неки добри дух и то је огромна вредност. Ови млади људи су узбудљиви, снажног израза, широких схватања и деликатног хумора. Наизглед тешко спојива разлика њихових индивидуалности представља право благо и велику инспирацију из које је великим делом настала и ова представа”, истиче Јоцић.
Са Битеф денс компанијом сарађивала је на представама „Последњи човек на земљи”, „Мириси цимета”, „Сонети” и „Алфа бојси”.
„Битеф денс компанија је редак пример како ствари у Србији и у Београду што се сцене савременог плеса тиче могу да перфектно функционишу када постоји воља, жеља за озбиљним и напорним радом и љубав према плесу и извођењу", сматра Дуња Јоцић.
Музику за представу „Изгубљени пејзажи” потписује Александра Ђокић, костим Славна Мартиновић, видео продукцију Филип Микић.
Од вице шампиона у гимнастици до признате кореографкиње
Дуња Јоцић је рођена у Београду 1978. Каријеру је започела као ритмичка гимнастичарка, била је вице-шампион државе и чланица олимпијског тима СФРЈ. Дипломирала је на Ротердамској плесној академији у Холандији.
Плесала је код етаблираних кореографа и редитеља, са многим познатим плесним трупама широм света. Номинована је за престижну награду „Златни лабуд” 2013. у Холандији, а каријеру као кореограф-редитељ започела је 2007. са плесном представом „Без цвећа, молим”, са којом је освојила скоро све награде на Фестивалу кореографских минијатура у Београду.
Прочитајте још:
