То је у руској јавности покренуло питања - да ли је овај гасовод конкурент „Турском току“ и може ли заиста нанети штету руском „Гаспрому“ на тржишту јужне Европе?
Изградња Трансјадранског гасовода практично је завршена и гасовод је већ напуњен азербејџанским гасом, а остало је обавити још само неке техничке формалности како би гас из Азербејџана потекао ка Грчкој, Бугарској и Италији.
„Овај гасовод у неку руку јесте конкурент руском гасу и ‘Турском току’, јер Турска покушава да буде гасни хаб, да манипулише и контролише испоруке руског и азербејџанског гаса. Ситуација је нејасна, с обзиром да је пандемија вируса корона п(р)омешала све карте због чега је пала потрошња гаса. Тешко је проценити када ће се тржиште опоравити. То ћемо видети тек за две-три године, када изађемо из ове кризе и када видимо колико ће бити редовне испоруке гаса из Азербејџана, с обзиром да се тренутно води рат у Нагорно-Карабаху. Сматра се да тај рат подстиче и Турска, што није баш разумно, јер би као транзитна земља требало да буде заинтересована да обезбеди стабилност снабдевања. Ствара се и нека врста политичке напетости, а на то се надовезује и Иран. Дакле, могућа су свакаква изненађења“, каже за Спутњик руски стручњак за енергетику Дмитриј Адамидов.
Експерт напомиње да је турска гасна политика врло контрадикторна, с обзиром да Анкара има конфликт са Грчком због налазишта на Северном Кипру. Поред тога, не зна се ни како ће се ситуaција развијати са азербејџанским гасом. Турска, како наводи Адамидов, контролише токове гаса из Азербајџана и Русије, али истовремено и Грчка, у истој мери, контролише токове гаса који ће проћи кроз Турску.
„Као и увек, на Балкану избијају тешке ситуације, које је прилично тешко разумети, а време ће показати какве ће последице бити. Генерално, мислим да би за око пет година требало да се та ситуација смири. Искрено, не мислим да ће капацитети бити превелики, биће довољно простора за све, зато што Европа наставља своју политику одустајања од производње угља, а ако се смање субвенције, тада неће бити брзог раста какав је до сад био. Стога ће, свеједно, гас бити тражен - и турски, и азербејџански, и руски, и кипарски, и израелски. То ће бити решено до 2024-2025. године и верујем да ће се тада ситуација нормализовати“, каже Адамидов.
Цене гаса осцилирају
ТАП је део „Јужног гасног коридора“ и на грчко-туској граници спаја се на гасовод ТАНАП (Трансанадолијски гасовод), којим се из Азебејџана, преко Грузије, већ испоручује гас у Турску. Ради се о гасу са азербајџанског каспијског налазишта Шах Дениз који ће стизати до коначног одредишта – прихватног терминала у јужној Италији.
Гасовод ТАП дуг је 878 километара и моћи ће годишње да доставља 10 милијарди кубних метара гаса намењеног Грчкој, Бугарској и највећим делом Италији. Цена пројекта је око 4,5 милијарде евра.
На питање да ли ће конкурентније тржиште утицати и на цене гаса Адамидов каже да је у овој ситуацији о томе преурањено говорити.
Ове године европско тржиште гаса донело је мноштво изненађења. Карантин, заједно са кризом, топлом зимом, рекордне резерве гаса у подземним складиштима после зиме допринели су томе да је потрошња гаса у Европи прилично опала. И што је најважније, цене на европском спот тржишту драстично су пале. Дошло је и до јединствене ситуације када је ЛНГ постао изузетно јефтин, па чак и јефтинији од оног из гасовода.
„Пракса је показала да су цене гаса највише пале када је ове године потрошња пала…. Тренутно се дешавају такве осцилације да цена час пада, час расте. Када је зима оштра испоставља се да је у складиштима мало гаса, а када је топла она су количине прекомерне. Дакле, сада је на снази период осцилација и самим тим преурањено је говорити о ценама“, каже Адамидов.
Ипак, тренутно се ситуација са ценама поправља, па се очекује да ће почетак грејне сезоне изазвати даље повећање цена.
Руски гас нема алтернативу
Уз гасовод „Кавказ-југ“, гасоводи ТАП и ТАНАП су део пројекта „Јужни гасни коридор“ који је најављиван као кључна стратегија за ослобађање Европе од руског гаса. Међутим, Адамидов каже да таква реторика служи „за добијање олакшица и повластица“.
„Овде је питање шта ће јужна Европа радити. Ако се, на пример, пређе на неке нове технологије, помоћу којих гас неће бити потребан или знатно смањимо потрошњу, онда ослобађање Европе од руског гаса могуће. Али, не смемо заборавити на развој привреде, а са развојем привреде расте и потрошња гаса. Ако смањите развој, онда можете под свећом остати. За услове јужне Европе можда то и неће бити толико страшно, али то је већ политичко питање. Што се мене тиче, све приче ослобађању Европе од руског гаса више су покушај добијања трговинских преференција, као и што је случај са нафтом“, каже Адамидов.
Као пример, експерт наводи нафтну кризу из седамдесетих година. Говорило се о ослобађању од нафте и гаса, али је, насупрот томе, потрошња расла.
„Ако не буде кризе, онда ће свакако, апсолутно сви добављачи моћи да повећају обиме гаса, а ако дође до озбиљне кризе, онда ће се, поставити питање штедње и они ће набављати јефтин гас. Куповаће га од оног ко буде продавао јефтиније. Примера ради, руски гас је далеко транспортовати у Шпанију и Португалију и није исплативо. Слично је са, рецимо, југом Италије. Али, када је реч о Аустрији, Србији и северу Италије то питање није спорно“, закључио је експерт.
Прочитајте још:
