Нови талас оболевања од вируса корона је, можда и неочекивано, опет под ноге бацио највећи део човечанства. Очигледно је да је мало ко, осим струке, очекивао тако снажан повратак вируса после летошње блаже слике када је изгледало да се примирио.
Највише болују најразвијенији
Словенија која је најпре изашла из епидемије и дуго била без оболелих, данас је због наглог и брзог повећања броја заражених поново прогласила епидемију.
У Италији где је зараза корона вирусом потврђена код више од 400.000 људи, која је по броју смртних исхода шеста у свету и друга у Европи, иза Велике Британије, објавила је појачане мере рестрикције, желећи да спречи раст оболелих и избегне затварање привреде.
Влада је одлучила да помогне, а пакет помоћи укључује додатних милијарду евра за здравствени систем, али и новац за продужење привременог неплаћеног одсуства, за подршку погођеним породицама, неразвијеном југу, као и за олакшавање запошљавања радника млађих од 35 година.
Француски председник Емануел Макрон је, такође, најавио нове антиепидемијске рестрикције након што је у Француској евидентиран до сада највећи дневни пораст броја оболелих од скоро 19 хиљада.
У Паризу и осам других градова, људи ће морати да остану код куће од 21 сат до шест сати ујутру како би се контролисало убрзано ширење корона вируса у земљи. Проглашено је и ванредно стање, а полицијски час ће важити најмање четири недеље.
Има ли пара за нове незапослене
Велика Британија је у јесен ушла као рекордер по привредној рецесији. Званични подаци показали су да је у другом кварталу забележила рекордни пад међу водећим светским економијама од 20,4 одсто, као последица мера ограничавања јавног живота због пандемије.
Стотине хиљада људи већ је изгубило посао, а наредних месеци ће их нажалост бити још много више, изјавио је још пре овог новог таласа британски министар финансија Риши Сунак. Британска влада је до сада успела да држи под контролом број незапослених, захваљујући пакетима субвенција за плате, чиме су спречена масовнија отпуштања. Из буџета је до сада плаћала велики део плата запослених на принудном одмору, под условом да не буду отпуштени. Тај програм искористило је око 1,2 милиона послодаваца који су тако плаћали око 9,6 милиона својих радника, што је државу коштало 33,8 милијарди фунти, односно око 44 милијарде долара.
Негативан тренд је настављен и у Америци. Укупан број поднетих захтева за примањем државне помоћи за незапослене, у седмици завршеној 10. октобра, највећи је од 22. августа и још један знак да се тржиште рада и даље мучи са враћањем на ниво пре пандемије корона вируса.
Стопа незапослености у САД је, према званичним показатељима, више него двоструко већа него пре пандемије.
И новим порезима до попуне буџета
Влада Шпаније, коју је такође засуо талас великог броја оболелих, у потреби за додатним средствима одлучила се да уведе нове порезе чиме би допунила буџет.
Реч је о опорезивању дигиталних услуга и финансијских трансакција. Парламент је већ раније дао „зелено светло“ за примену такозваног „Гугловог пореза“, односно пореза на приходе које локално остварују велике технолошке компаније попут Гугла, Амазона и Фејсбука, који се усваја широм Европе.
У околностима смањених пореских прихода и рекордне јавне потрошње усмерене на ублажавање економских последица пандемије, Шпанија такође планира увођење нових или повећање стопа постојећих пореза за потенцијално штетне производе.
Каталонија за то време уводи нове мере у борби против новог таласа – па су од пре неколико дана затворени барови и ресторани на 15 дана.
Кад су се и најразвијеније земље нашле у великом проблему, шта тек рећи за оне мање развијене.
Шта ће они мање неразвијени
У Хрватској се данас завршава мораторијум на принудну наплату дугова, па бројни грађани страхују шта ће бити с њиховим дуговањима, од којих је највећи део финансијском сектору, односно банкама.
Економски аналитичар Дамир Новотни оценио је да се блокадом рачуна велики део суграђана тера из економског система у сиву економију, где остварају дохотке у неформалном делу економије, не плаћајући порезе и дугове.
„Хрватска је у општу рецесију ушла далеко најмање спремна у односу на друге земље ЕУ. Не можемо издржати још један локдаун. Мислим да ће бити тешко балансирати потребу да се економске активности наставе“, оценио је Новотни. Он указује на проблем што влада више нема резерви на које може да рачуна како би помогла предузетницима и предузећима. Очекује се помоћ ЕУ фонда, али ће то бити на располагању тек на пролеће, приметио је он.
У оваквој ситуацији се намеће питање је ли могуће у исто време спасавати и људе од болести и економију од пада привредне активности.
Опет задуживање
По оцени Драшковића, професора на Београдској банкарској академији, у оваквој ситуацији негативни ефекти, уз додатне издатке за здравство се узајамно допуњују. Просто, налазимо се у једном зачараном кругу где треба тражити што боља решења, каже наш саговорник.
Када дође до пада економске активности расте притисак на државу да сервисира издатке – заштиту радних места, социјална давања и издатке за здравство. Са фактором раста броја оболелих, сразмерно томе долази до пада економске активности. Тај пад опет генерише кризу, а то поставља питање како ублажити ефекте кризе, што пада на леђа државе која опет нема довољно прихода због мањка економске активности. На питање шта им у таквој ситуацији ваља чинити, Драшковић види две могућности:
„Морају се, мање-више ослањати на монетарне мере, што је за развијене земље штампање новца, а за неразвијене то је задуживање. Мада је и штампање новца за развијене заправо одуговлачење јавног исказивања раста дугова. Према томе, то је један циркулус вициозус. Све се врти у круг и решење се неће видети пре него што се смањи оболевање становништва. На крају крајева, понавља се оно што смо видели и што се испољило током пролећа ове године“.
Како каже, идеалног решења нема - дугови ће порасти и поставиће се питање како ће се они на крају манифестовати и како ће се регулисати у дужем временском интервалу. Несумњиво ако се настави овај тренд тог утицаја вируса на економију, нас чека тешка зима и тешко пролеће.
Клацкалица са неизвесним исходом
На питање у којој мери су државе већ финансијски исцрпљене претходним пакетом мера које су доносиле за помоћ привреди и становништву и да ли су способне да наставе са тиме, како људи не би завршили на улици, Драшковић подсећа да приходу државе стандардно припадају фискални захвати, опорезивање којим пуне буџет, алион укзује и на различиту структуру држава. Оне које имају снажније буџете то могу лакше да издрже.
„Државе које су већ биле задужене и које су имале проблеме са буџетом то ће тешко издржати. Нарочито ће бити проблем са мање развијеним и неразвијеним земљама које ће морати да обезбеђују додатно задуживање. Видимо да ЕУ, као и САД и још неке земље могу да интервенишу на монетарном плану упумпавајући у систем додатне суме новца. Али и то има границу јер ће се неминовно одразити на раст цена, односно на инфлацију“, наводи Драшковић.
Све у свему, каже, враћамо се на почетно питање. Ако попустите антипандемијске мере дате снагу економији, али и вирусу, и онда имате повећани број оболелих и умрлих а то онда изискује веће издатке за здравство. Обрнуто, када дође до смањења потрошње, због затварања економије, посебно у сектору услуга онда добијете проблем изостанка економског раста, незапослености и опет имате социјалне проблеме.
У суштини то је клацкалица са неизвесним исходом све док на једној њеној страни имате снажан утицај вируса, закључио је Драшковић.