Парастос, одржан на иницијативу Града Београда, служили су старешина Вазнесењске цркве јереј Арсеније Арсенијевић и старешина Подворја Руске православне цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, а присуствовали су му, између осталих, министар Ненад Поповић, амбасадор Русије Александар Боцан - Харченко и заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Парастосом погинулим црвеноармејцима, ове године обележавање ослобађања Београда почело је дан раније, казао је Весић новинарима и додао да је Град хтео да обележи догађај у којем је на једном месту бројчано највише страдало црвеноармејаца приликом борби за слободну престоницу Србије.
Према речима заменика градоначелника, данас је управо на том месту одата почаст свим погинулима у борби за ослобођење Београда, како совјетским и југословенским борцима, тако и грађанима и грађанкама Београда.
Весић је навео да су те 1944. године тела 28 црвеноармејаца била положена у порти Вазнесењске цркве и да су им тог дана свештеници одржали парастос и истакао да од тада никада више тај догађај није поменут.
„Ово је први пут да се овај догађај званично помиње и први пут да смо поново одржали парастос“, нагласио је Весић.
Како је навео, ослобођење Београда је један од заједничких догађаја у историји руског и српског народа, који је можда и најсветлији.
„Заједно смо ратовали, имали заједничке непријатеље током векова, али оно што је важно и што треба поменути јесте да никада нисмо били на различитим странама. Српски и руски народ у историји су увек били на истој страни и на нашу срећу на правој страни, на страни слободе, демократије“, навео је заменик градоначелника.
Навео је да ако се процентуално гледа СССР је дао највише жртава у Другом светском рату, а после Совјетског савеза то је била Југославија, а у Југославији највише српски народ.
„И зато се ових дана сећамо не само ослобођења Београда од нациста, већ се сећамо заједничке борбе совјетских и југословенских снага, заједничке борбе српског и руског народа и то само показује да је наше пријатељство засновано на крви, на чврстим темељима и да га је немогуће икада покварити“, истакао је Весић.
Амбасадор Боцан-Харченко је изразио бескрајну захвалност председнику Србије, руководству Србије и Града Београда што гаје сећање и традицију на заједничку борбу Русије и Србије и сећање на преминуле црвеноармејце у Србији.
Верује да је сада успостављена традиција сећања на тај трагичан догађај који се десио дан пре него што је Београд ослобођен, трагичан случај који сликовито показује заједничку борбу и заједничке жртве.
„Увек смо били на правој страни историје и то заједно, што нас обавезује да гајимо слободарске традиције, да гајимо сећање на преминуле који су нам дали могућност да живимо у миру и ово нас обавезује - и Србију и Русију, да градимо наше партнерство, сарадњу и да и даље идемо на правој страни историје раме уз раме“, поручио је Боцан - Харченко.
Министар Поповић је указао на то да како су 1944. Руси били заједно са Србима тако су и данас поново заједно.
„Србија и Русија су увек штитиле своју слободу, истину и правду. Тако је било и у Другом светском рату и животи ових 28 јунака, мученика, су залог наше будуће сарадње и никада нико и ништа неће моћи да поремети изванредне односе које Србија и Русија имају данас, а данас имају историјски најбоље односе. Сигуран сам да ће тако бити и у будућности“, казао је Поповић, јавља Танјуг.
Само дан пре ослобођења Београда 1944. године, у јутарњим часовима, једна од јединица Црвене армије имала је задатак да се из улице Кнеза Милоша пробије према Савском мосту кроз улицу Адмирала Гепрата, а 28 војника у јуришу настрадало је пре него што је бункер освојен.
Тела 28 погинулих мученика била су положена у порту Вазнесењске цркве, одакле су пренета на Гробље ослободилаца Београда, где су и сахрањени.
