Раст кинеских инвестиција у Западном Балкану последњих година је убрзан, а добар део њих реализује се у оквиру глобалне иницијативе Пекинга „Појас и пут“. У Србији би улагања кинеских фирми, ако се узму у обзир досадашњи и најављени пројекти, требало да достигну 10 милијарди долара.
Запад је погрешно проценио да ће кинески „Појас и пут“ банкротирати због преинвестирања, а кад је схватио да од тога нема ништа, прво је амерички развоји фонд ДФЦ отворио представништво у Београду, а онда и Брисел најавио нова улагања, истиче публициста и правник Бранко Павловић.
Сједињене Државе и Европска унија, сматра Павловић, изгледа заиста мисле да су грађани у региону бескрајно наивни и да не виде очигледно — да је и ДФЦ, и најава европског инвестиционог плана жеља да се такмиче с Кинезима.
„Запад има једну једину агенду коју гура — они су све огољеније неко ко хоће да влада и контролише тај простор, па их је забринула конкуренција Кине и Русије и размишљају како томе да парирају“, додаје експерт.
Што се тиче суме инвестиција најављене ових дана из Европске комисије за Западни Балкан — девет милијарди бесповратних средстава, Павловић напомиње да је то део великог пакета Европске комисије за бесповратну помоћ од 390 милијарди који још није договорен и да је то „шаргарепа која још није ни засађена и питање је колико ће да расте“.
Разлика између кинеских и западних инвестиција
Павловић указује и на битну разлику између кинеских и руских инвестиција и оних западних — ове прве су потпуно политички неусловљене и Србија може слободно да води своју међународну политику.
„Код ЕУ то не долази у обзир, а код ДФЦ у статуту се изричито каже да је то намењено да би се спроводила политика САД“, каже саговорник Спутњика, који саветује да се зато инвестиције са Запада узимају на кашичицу.
Економиста др Горан Николић коментарише уобичајене тврдње прозападних економиста да од кинеских улагања нема много профита јер Кинези редовно доводе своје фирме и раднике.
„Механизам са Европљанима је само другачији технички, али се у пракси своди на исто. Код Кинеза имате јасно договорено 45-50 одсто учешће српских предузећа. Код Европљана је све то као слободно, али морате да идете на тендер, а на том тендеру су услови такви да ће на крају победити европске фирме које ће као подизвођача узети неке наше фирме. Доћи ћемо на исто, само ћемо имати мало скупљи кредит, а формално ће то лепше да звучи“, закључује економиста.
Три највеће инвестиције у Србији су, подсетимо, РТБ Бор, Железара Смедерево и фабрика гума у Зрењанину. Кинески ХБИС преузео је Железару Смедерево 2016.године, док су 2018. склопљена два важна уговора са Кинезима: компанија „Циђин мајнинг“ купила је РТБ Бор, а у Зрењанину је „Шандонг линлонг“ отворио фабрику за производњу аутомобилских гума. Кинеске компаније такође у Србији учествују у реализацији низа инфраструктурних пројеката.
Прочитајте још:
Економско надметање: Амерички фонд долази у Србију да парира кинеском новцу /видео/
Кина нанела први ударац Америци у светској финансијској бици
Америка реализује своје интересе преко економије, а Европа се "пече" решавајући политичка питања
