Хрватска електропривреда ове је године покренула реализацију друге фазе хидроенергетског система Сењ, која се састоји од два сегмента: градње Хидроенергетског система Косињ и Хидроелектране Сењ 2, укупног капацитета 412 МW.
Пројекат је један од највећих у модерној Хрватској. Инвестиција је вредна чак 3,4 милијарде куна. Развој пројекта уз прекиде траје већ више деценија, а тек је актуелна управа ХЕП-а донела инвестиционе одлуке за оба сегмента пројекта и започела инвестицију, пише Вечерњи лист.
Добијена су позитивна решења о прихватљивости оба захвата за животну средину и еколошку мрежу, локацијске дозволе, и то 2019. године за ХЕС Косиња, а 2020. године за ХЕ Сењ 2, објаснили су у ХЕП-у.
Дакле, иако су недавно закопане прве лопате у склопу тог пројекта, он траје већ дуже, с обзиром на то да се нужни део посла који се односи на документацију покреће годинама пре почетка самих радова, а трајаће и паралелно током идућих година како се пројект буде развијао.
Стога, упркос неповерењу мештана, челни људи ХЕП-а кажу да сада нема назад.
Пројекат који укључује изградњу два великих објекта, хидроенергетског система Косињ и Хидроелектране Сењ 2, тунела, нових путева, који укључује потапање села, исплату одштете свим мештанима, изградњу стамбене зграде, али и збрињавање свих културних и других добара са подручја које се планира потопити, локалних цркви и чак пет гробља, више не може стати.
"Смисао и сврха овог пројекта је вишеструка. Њиме ХЕП намерава да искористи преостали хидропотенцијал на сливовима реке Лике и Гацке. Постојећи хидроенергетски систем Сењ саграђен је у раздобљу од 1959. до 1966. године. Данас ХЕС Сењ има просечну годишњу производњу од око милијарду киловат-сати. Произведена енергија у ХЕС Сењ у просечној хидролошкој години чини око 20 посто производње електричне енергије из ХЕП-ових хидроелектрана, око 10 посто укупне производње ХЕП-а те подмирује око пет посто укупне потрошње електричне енергије у Хрватској", рекли су у ХЕП-у.
Наводе да избегнута емисија ЦО2 захваљујући произведеној количини хидроенергије износи око 900.000 тона годишње. Али, градњом објеката друге фазе, ХЕС Косињ и ХЕ Сењ 2, омогућиће се додатна производња од чак 320 милиона киловат-сати годишње.
Укупна снага система повећаће се на више од 650 мегавата, што је више од снаге највеће хидроелектране у Хрватској – ХЕ Закучац.
По проценама, захваљујући том сложеном сплету електроенергетских и хидротехничких објеката, ХЕП и хрватски електроенергетски систем оствариће користи у произведеној електричној енергији, а Хрватска ће додатно повећати удео производње енергије из обновљивих извора.