У тренутку када је план донет, Београд је имао око 280.000 становника, а већина зграда у њему, више од 80 одсто, биле су приземне, објавио је Историјски архив Београда.
Нови урбанистички план одредио је Нови Београд као место масовне колективне стамбене изградње, али и централне делове града какве данас знамо, као што су Славија, Трг Николе Пашића, Теразијска тераса и Трг републике.
Тај план је прогнозирао да ће Београд постати милионски град и у складу с тим је предвиђено и његово ширење и изградња колективних стамбених зграда.
Нови Београд је овим планом предвиђен за 250.000 становника и подељен је у пет зона – зону државне управе и културних установа, зону становања, снабдевања и дистрибуције, индустрије, те зону фискултуре и рекреације, наводе у Урбанистичком заводу Београда. Предвиђена је била густина насељености од 300 становника по хектару и висина стамбених објеката од четири до осам спратова.
Такође, у ужи градски регион Београда укључен је простор у кругу пречника од 60 километара. Град је подељен на рејоне који су имали по 60.000 становника, у оквиру којих су грађани могли да задовоље све потребе.
ГУП-ом из 1950 предложен је силазак града на реке, те измештање железничког саобраћаја са десне обале Саве, што се тек сада реализује.
Поред тога, саобраћај је био прилагођен моторним возилима, јавни саобраћај предвиђао је увођење тролејбуса уместо трамваја, док је железница имала важну улогу, а планом су предвиђене путничке станице „Нови Београд“ и „Аутокоманда“.
У плану су предвиђена два моста на Дунаву, један на месту Панчевачког моста и један на сличном месту где је сада мост Земун-Борча. На Сави су предвиђена четири прелаза, где су већ били данашњи Бранков и Стари железнички мост, али и мостови где је „Газела“ и готово на истом месту где је данашњи Мост на Ади.
Прочитајте још:
.jpg){kind=link}
