Ово није прва објављена листа погинулих јерменских војника у Нагорно-Карабаху и није познато колико ће их још бити. Посебно тешко читање тих спискова пада старијим особама. Није да се смрт педесетогодишњих ратника лакше прихвата, али када одлазе они који нису проживели живот или су тек напунили двадесет година, то боли другачије. А велика већина убијених у садашњем рату је рођена почетком 2000-их година, неко годину дана раније, неко две године касније.
Свако ко има некога ко се бори на првој линији фронта, живи у уверењу да име његовог сина (брата, пријатеља, оца, мајке) неће бити на списковима погинулих, а ако изненада буде, онда је вероватно грешка. Неколико таквих грешака спречава да умре последња нада.
Тако је саопштено да је погинуо Геворкјан Арут Сагателович, 24 године. Испоставило се да није убијен, већ само рањен. Каква радост оца и мајке.
А онда су стигле нове информације. Армија Карабаха је саопштила да је десет јерменских војника, чија су имена била на списковима погинулих који су објављени 12. и 13. октобра, живо. Добре вести, од чијих понављања постаје лакше, зато наводимо имена оних који су „рођени по други пут“: Артур Аракељан (20 година), Акоп Акопјан (19 година), Зарзанд Барсегјан (38 година), Ваграм Ованисјан (37 година), Геворк Манукјан (25 година), Армен Амирџанјан (29 година), Ишхан Асланјан (32 године), Мисак Сафарјан (42 године), Ајк Акопјан (30 година) и Артур Минасјан (39 година).
Ех, да је више таквих грешака.
Енциклопедија о рату у Арцаху
У међувремену, на иницијативу министарстава спољних послова Јерменије, Карабаха и Националне академије наука Републике Јерменије, у току су радови на енциклопедији „Рат у Арцаху: 1988-1994“, која ће пружити детаљне информације о биткама, као и о партизанском покрету. Грађани се позивају да „саопште имена која нису на списковима, како би се памтили сви који су херојском смрћу умрли у борби за слободу и независност своје отаџбине“.
У време када су ови радови тек били на почетку, имена седам хиљада жртава су већ била објављена у новинама на јерменском и руском језику. Број расте.
Током година покрета у Карабаху и независности у Јерменији се појавио свој „Бесмртни пук“. Иако, у ствари, Јермена који су погинули током рата у Карабаху има, нажалост, више од једног пука.
Најпознатија фотографија која је симбол тренутног рата је артиљерац Алберт Ованисјан који пуца из топа на непријатеља. Фотограф је успео да прикупи све у један кадар: бес, неустрашивост, снагу духа. У међувремену, број погинулих у овом рату расте.
Прочитајте још:
