„Азербејџан подржава нормализацију ситуације путем преговора а у складу са постојећом мапом пута заснованој на одговарајућим Резолуцијама СБ УН“, рекао је Хаџијев.
Претходно је премијер Јерменије Никол Пашињан изјавио да нема дипломатског решења за ово питање.
„Конфликт у Карабаху нема дипломатско решење и почев од овог момента још дуго га неће бити. Пракса је показала да оно што је прихватљиво за Јерменију, није прихватљиво за Азербејџан. То показује да је бесмислено говорити о дипломатском решењу, барем у овој етапи“, написао је он на Фејсбуку.
Према речима Хаџијева, оваква изјава Пашињана још један је доказ да Јереван није усредсређен на решење овог питања путем преговора.
„Том изјавом јерменско руководство признаје да је циљ Јерменије да се одржи окупација територије Азербејџана. То још једном потврђује да су изјаве званичног Јеревана о решавању питања путем приговора – ништа друго до лицемерје“, истиче Хаџијев.
То је и показатељ непоштовања оних корака које је предузела међународна заједница у циљу дипломатског регулисања сукоба у Нагорно-Карабаху, закључио је помоћник азербејџанског председника.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
