„Игнорисање дрског напада на сарадника УН на најнегативнији начин се одржава на њихову безбедност у свим земљама света. На делу је намера косовских власти да се истисне Мисија УН из покрајине“, рекао је амбасадор уз напомену да Мисија ради у тешким условима бојкота од стране приштинских власти.
Сарадник УН на Косову, руски држављанин Михаил Красношчеков, без обзира на дипломатски имунитет, био је приведен 28. маја 2019. Године и пребијен током операције косовских специјалаца у српских општинама на северу покрајине. Задобио је прелом јагодичне кости и горње вилице.
Према речима Небензје, никако се не сме дозволити да се то питање заборави.
Американци и Немци траже смањење мисије УН на Косову
Ометање рада Специјалног суда за злочине ОВК, будућност Мисије УН на Косову и преговори Београда и Приштине доминирали су седницом Савета безбедности УН о стању на Косову у претходних шест месеци. САД и Немачка заложили су се за преиспитивање будућности УНМИК-а и смањење улоге мисије УН, док је Русија жестоко против.
Амбасадори држава чланица Савета безбедности УН су се, шест месеци од претходног извештаја, још једном оштро сукобили око виђења ситуације, пре свега у погледу будућности Мисије УН, која на Косово распоређена у јуну 1999. године, пренео је РТС.
Сједињене Америчке Државе су затражиле да се чланице Савета безбедности изјасне о „изради плана за транзицију УНМИК-а и одговорно смањење улоге мисије УН“.
Заменица америчке амбасадорке при УН, Черит Норман Шалет, рекла је да је време да се мисија, чији је годишњи буџет око 30 милиона долара, смањи, у чему ју је подржао и представник Немачке Кристоф Хојсген.
Таквој идеји, која укључује драматично смањивање мандата и бројности УНМИК-а, оштро се успротивио руски амбасадор при УН Василиј Небензја, који је рекао да „Москва сматра да је УНМИК кључна међународна мисија на Косову“.
Он је поздравио покушаје представника ЕУ у преговорима Београда и Приштине Мирослава Лајчака да „направи напредак ка постизању споразума“.
„Ипак, до сада није било много напретка“, рекао је Небензја.
Мирослава Лајчака поменуо је и немачки амбасадор, који је оштро критиковао руског колегу јер, наводно, није дозволио да се Савету безбедности обрати и представник ЕУ.
Небензја је одговорио да му је, током комуникације са мисијом ЕУ, речено да Брисел не инсистира да Лајчак говори пред Саветом безбедности.
Ко води кампању против Суда за злочине ОВК
Нешто блаже него што је наведено у извештају који је претходно подељен амбасадорима чланица Савета безбедности, шеф УНМИК-а Захир Танин је упозорио на проблеме с којима се суочава Специјални суд за злочине ОВК.
Изасланик генералног секретара УН је, не именујући кривце, рекао и да су „поједини“ политички лидери водили кампању против суда.
У извештају који је пре десетак дана подељен амбасадорима држава чланица Савета безбедности наводи се пак да кампању против овог суда воде косовски председник Хашим Тачи и лидер Демократске партије Косова Кадри Весељи. Танин је подсетио да је, после тих догађаја, Специјални суд објавио предлоге оптужница против Тачија и Весељија, као и да се три особе, за сада, налазе у притвору суда чије се седиште налази у Хагу.
Руски амбасадор је рекао да се још од 2012. године и извештаја Дика Мартија чека озбиљна истрага злочина почињених на територији Косова.
„Забринути смо због серије скандала око докумената који су процурили из Специјалног суда како би се задовољили интереси локалних политичара“, рекао је руски дипломата.
Српски министар спољних послова Ивица Дачић је упозорио да Приштина годинама покушава да ограничи деловање тог суда, или да га чак укине.
„Тренутни председник такозваног Косова снажно покушава да опструише рад суда како би избегао оптужницу“, рекао је Дачић.
Вашингтон, Брисел и кршење споразума
Заменица америчке амбасадорке при УН истакла је „истински историјски догађај у Белој кући“, када су Александар Вучић и Авдулах Хоти „показали невероватну одлучност и направили корак ка светлијој будућности“.
„Значајне обавезе су преузете у Белој кући, пажљиво ћемо пратити спровођење овог споразума“, рекла је америчка представница и навела да је Вашингтонски споразум конкретан пример како помирење доноси конкретну корист.
„Споразум представља основу за напредак у времену које долази... Пуна нормализација је заједнички циљ ЕУ и САД. Настављамо да снажно подржавамо дијалог под окриљем ЕУ“, рекла је Черит Норман Шалет.
„Поздрављамо наставак дијалога у Бриселу... Циљ мора бити чврст и обавезујући споразум“, рекао је Хојсген.
Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, упозорио је на низ проблема који прате десет године дуге преговоре Београда и Приштине, пре свега на одбијање приштинских власти да спроведу Бриселски споразум и формирају Заједницу српских општина.
„Да ли је могуће да једна страна каже да неће спровести договорено?“, рекао је Дачић, питајући, истовремено да ли би међународна заједница реаговала на исти начин да је тако поступио Београд.
Дачић је нагласио да Приштини недостаје политичка воља да спроведе договоре, наглашавајући снажну приврженост Србије проналажењу одрживог решења.
Наредна седница Савета безбедности о Косову биће одржана за шест месеци.
