„Насиље у Нагорно-Карабаху мора престати. У разговору с председником Јерменије поновио сам нашу најдубљу забринутост због наставка борбених дејстава. Стране морају поштовати прекид ватре и вратити се за преговарачки сто без икаквих услова“, написао је Мишел на свом Твитеру.
Violence in #NagornoKarabakh must stop.
— Charles Michel (@eucopresident) October 21, 2020
To @Arm_President Sarkissian repeated our deepest concern about ongoing fighting with major humanitarian costs.
Parties must respect ceasefire and return to negotiating table without preconditions.
External interference is unacceptable. pic.twitter.com/5HE6j7xnc0
Он је додао да је „спољно мешање (у сукоб у Карабаху) недопустиво“.
Саркисјан је отишао у Брисел како би о проблему Карабаха разговарао са руководством Европске уније и НАТО-а. На дневном реду састанака су питања везана за гранатирање пограничних насеља Јерменије од стране азербејџанских оружаних снага.
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
Након тога су у Москви 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана. Дипломате је у руску престоницу позвао председник Русије Владимир Путин. Преговори су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
- Јереван позвао ЕУ и НАТО да изврше притисак на Турску због Карабаха
- Још око 1.000 милитаната из Сирије послато у Карабах
