Кроз омалени студио овог медија прошли су сви истакнути емигранти, дисиденти, политичари и свештена лица.
"Можда има јединствену шпицу која одјекне етром сваког дана, од Висконсина преко Илиноиса до Индијане и Охаја. И сваког дана из овог студија у јужном делу Чикага већ деценијама на хиљаде Срба прати најновије вести из завичаја. Сећам се почетака, када смо светили студио била су три свештеника и тада је програм трајао и по четири сата. Кроз овај радио покушавам да покажем колико смо ми велики народ, колико је драгоцена наша култура и историја. Ми заправо правимо златни мост између Србије и Чикага", прича Милорад Раваси о својим почецима у Чикагу.
Направити успешан медији у Америци, није било нимало лако. Нарочито осетљиво и деликатно било је радити овај посао јер су јако познати емигранти радили тривијалне послове.
"Не могу никога посебно да издвојим, кроз емисију је прошла маса предивних људи широке душе, људи који вас прихватају као сина. И знате у ову уредничку столицу српског радија Чикаго могу да седну само Срби. А у овој просторији за госте седели су Патријарх Павле, Патријарх Иринеј у време док је био владика", преноси Раваси богато искуство из вишедеценијског рада у овом електронском медију агенцији РИНА.
Када су у питању уметници, Раваси истиче свог комшију са Грбавице код Сарајева, Здравка Чолића, кума Бору Ђорђевића, будући да је његова мајка крстила његовог најстаријег брата у Чачку.
"Знате, ја сам у Чачку научио да пишем, читам, да пливам и возим бициклу и тротинет. Одрастао сам у граду на Морави. Ето, жеља ми је остала да тренирам кошарку, али немам предиспозиције због висине, међутим мој син Горан је играо за Звезду", шаљивио прича Раваси.
Милорад Раваси има супругу, сина банкара и кћерку, професора и доктора, саветника за Балкан у две еминентне невладине организације, које се боре против трафикинга и трговине људима и интернационалног међународног криминала.
