„Подсетио сам председника (Саркисјана) да НАТО није страна у сукобу. И Јерменија и Азербејџан су важни партнери НАТО-а... НАТО је дубоко забринут због континуираног кршења прекида ватре који доводи до трагичних људских жртава“, рекао је Столтенберг.
Према његовим речима, за НАТО и међународну заједницу важно је да се борбе окончају.
„Да би се завршила страдања и пронашло мирно решење. Од виталне је важности да стране покажу уздржаност, поштују прекид ватре и почну са деескалацијом сукоба“, истакао је генерални секретар.
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
Након тога су у Москви 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана. Дипломате је у руску престоницу позвао председник Русије Владимир Путин. Преговори су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
