„Русија је чинила и наставља да чини све што може како би актуелну ситуацију довела у колосек политичко-дипломатског регулисања. И даље смо уверени да мирном решавању тог проблема нема алтернативе“, рекао је он новинарима.
Портпарол Кремља је нагласио да Русија намерава да и даље улаже све напоре ради мирног решавања тог сукоба, али да, нажалост, мора да констатује да Јерменија и Азербејџан за сада не поштују московске договоре о Карабаху.
„За сада заиста не сме да се констатује да се раније постигнути договори о прекиду ватре и о хуманитарној паузи поштују. Нажалост, стране их не поштују“, рекао је он, коментаришући изјаве потпредседника Турске Фуата Октаја, који је, између осталог, рекао да Русија није успела да регулише кризу у Карабаху и да се проблем не може решити без Турске.
Учешће трећих страна могуће по вољи Бакуа и Јеревана
Говорећи о учешћу трећих страна у постојећим форматима решавања ситуације, Песков је рекао да то у потпуности зависи од политичке воље страна у сукобу.
„Постоје две стране у сукобу – Азербејџан и Јерменија. Учествовање у регулисању сукоба или нека врста посредовања могући су само уз сагласност обе стране“, истакао је портпарол.
Истовремено, заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Вершињин изјавио је да ситуација у Карабаху не утиче негативно на сарадњу Русије и Турске о Сирији.
„Овде не видим никакву везу. Могу само да кажем једно, а то је да је се о ситуацији разговарало у Савету Безбености, где је констатовано заједничко мишљење да је данас главни задатак прекид ватре, као што смо говорили када су се састајали министри иностраних послова сукобљених страна и наш министар Сергеј Лавров“, рекао је он.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
