Памук захвалан Андрићу
„У Италији је у последњим годинама објављено седам, осам Андрићевих књига, у Бугарској такође. У Турској је управо ових дана објављено 26. издање романа ’На Дрини ћуприја‘, што се можда може тумачити и тиме да су Турци историјски заинтересовани за Андрићево дело. Њихов нобеловац Орхан Памук се често позива на Андрићево дело. И пре него што је добио Нобелову награду, боравећи у Београду угостили смо га у Задужбини. Он је одмах потом добио Нобела и често и сад у шали спомиње да је можда баш тај долазак код нас, у пишчеву Задужбину, и допринело његовој награди“, каже Жанета Ђукић Перишић.
Она напомиње да су, анализирајући празнину која постоји на руском тржишту, одлучили да озбиљном припремом једне публикације о нашем писцу покушају да скрену пажњу руске културне и књижевне јавности на нашег нобеловца.
Тридесет година у Русији није штампано ниједно Андрићево дело
„Уз треће коло Критичког издања дела Ива Андрића које смо објавили овог октобра, успели смо да завршимо и предамо у штампу и публикацију припремљену за руско тржиште руског читаоца и издавача ’Иво Андрић, живот и дело‘. Она је настала из намере да одређеним комплексом који смо у њој разрадили, ревитализујемо интересовање руске културне и књижевне јавности, али и најшире читалачке публике за Андрићево дело. Идеја је настала када смо, анализирајући Андрићеву библиографију и пратећи токове издаваштва у Европи и свету, уочили да готово тридесет година у Русији није штампано ниједно његово дело, ако се изузму неки кратки фрагменти“, објашњава управница Задужбине „Иво Андрић“.
Померање вредности и читалачког укуса
У покушају да објасни разлоге који су довели до тога, што звучи невероватно ако се узме у обзир блискост наше и руске културе, Ђукић Перишићева каже да су они можда у сфери историјских и друштвених околности које су деведесете године учиниле веома турбулентним и код нас и у Совјетском Савезу.
„Вероватно је један од разлога и померање вредности и читалачког укуса. Пратећи руску књижевну продукцију видим, кад су у питању инострани аутори, да се и код њих великим делом углавном објављују бестселери“, подсећа наша саговорница.
На питање колико је интересовање за Андрићево дело на крају друге деценије 21. века и да ли су приметне одређене осцилације, Жанета Ђукић Перишић тврди да наш нобеловац стоји веома добро не само у домаћим, него и у европским, па и светским оквирима.
„Можда ће некоме звучати изненађујуће, али, рецимо, у Шпанији се много чита и много штампа. Тамо су, у издању музеја Прадо, објављени и ’Разговори с Гојом‘. У Италији је последњих година објављено седам или осам Андрићевих књига, а у Турској 26. издање романа ’На Дрини ћуприја‘. Када смо све то анализирали, закључили смо да је огромна празнина на руском тржишту и покушали смо да на овај начин, припремањем једне брошуре скренемо пажњу.“
Есеји о Горком, књижарама, опсади Стаљинграда
Ни каталог ни брошура, већ и једно и друго, публикација која ће за две-три недеље бити објављена, требало би да се нађе на сајмовима књига у Москви и Санкт Петерсбургу, како би била презентована руским издавачима. Управницу задужбине питамо да ли су пронашли неки посебан начин у представљању нашег писца, којим би требало да мотивишу и заинтересују Русе за поновно читање његовог дела.
„Објављујемо кратку биографију за коју смо се трудили да буде жива и интересантна, из које се јасно види да је то биографија човека 20. века који је био сведок највећих историјских преврата, ломова, промена, револуција... Показујемо да је реч о писцу који је историју приказивао преламајући је кроз судбине малих људи, а на сличан начин смо покушали да представимо и његов живот. Затим смо дали кратке приказе романа, приповедака, с тим што смо апострофирали Андрићеве руске теме, јер он је написао седам, осам есеја на руске теме — о Максиму Горком, о књижарама на Невском проспекту, о опсади Стаљинграда... У фокусу је дакле Андрићев директни контакт са Русијом. Та књига, иако невелика обимом, чини се свеобухватном, јер даје један комплексни поглед на Андрића и његово дело. Она ових дана улази у штампу и ми очекујемо да ће за две-три недеље бити на столу“, закључује Жанета Ђукић Перишић.
