„Ми желимо да градимо свеобухватне односе како са Јерменијом, тако и са Азербејџаном “, рекао је он у он-лајн обраћању на 17. међународном форуму „Валдај“.
Русија је, како је објаснио, одувек имала посебне везе са обе земље.
„Почнимо од почетка, од Нагорно-Карабаха и кога подржавамо. Русија је увек имала посебне везе са Јерменијом, али и са Азербејџаном. У Русији живи више од два милиона Јермена и око два милиона Азербејџанаца. То нису само људи који су дошли на привремени посао, већ и оно коју ту живе практично стално“, објашњава Путин.
Чак иако преговори не дају резултата 30 година, то не значи да треба да почне да се пуца, додаје он. и истиче да нико више од Русије није заинтересован за решавање овог питања.
То је конфликт међу нашим пријатељима, додао је руски председник.
Руски председник наводи да се укупна број погинулих на обе стране од почетка новог таласа сукоба приближава цифри од 5.000. Русија је много година предлагала разна решења за ту кризу, али оно није нађено и сада имамо сукоб у најгорој варијанти, додао је он.
Подсетио је да је 1992. године формирана Минска група ОЕБС, да су Русија, Француска и Америка копредседавајући, и да је на њима одговорност за организовање преговарачког процеса.
„Уверен сам, 100 одсто, да сви учесници у процесу теже томе да се ситуација нормализује, али нико није толико заинтересован за то као Русија“, рекао је Путин.
Путин је рекао и да се Русија и Турска не слажу када је реч о ситуацији на јужном Кавказу и да је Москва за политичко решавање питања Нагорно-Карабаха.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
