"Уколико постоје посматрачи који нас траже са планета око ових звезда, били би у стању да виде знаке живота на нашој Плавој планети. Неке од тих најсветлијих звезда можемо да видимо ноћу без двогледа или телескопа", рекла је вођа истраживања Лиса Калтенегер, професорка астрономије на Универзитету Корнел.
Астрономи су до сада открили више од 4.000 егзопланета помоћу "транзитног метода", којим се региструје мали пад у сјајности неке звезде сваки пут када је планете заклоне док круже око ње, а та стратегија откривања веома је успешна, што је доказао свемирски телескоп "Кеплер" и примењује је и његов наследник ТЕШ.
Ускоро, истраживачи ће моћи и да скенирају атмосфере ближих планета за знакове живота, а та потрага биће један од задатака Насиног 9,8 милијарди долара вредног свемирског телескопа "Џејмс Веб", који треба да буде лансиран наредне године.
У Новој студији Калтенегерова и коаутор Џошуа Пепер са Универзитета Лихај размотрили су другачије становиште - да смо ми заправо предмет посматрања, а не посматрачи.
Научници су до сада детаљно прегледали податке ТЕШ-а и идентификовали све звезде на удаљености од 100 парсека (326 светлосних година), које су у равни са еклиптичном путањом Земље око Сунца, јер је таква позиција потребна да би Земљу могли да идентификују помоћу "транзитне методе".
Тим истраживањем дошли су до броја од 1.004 звезде сличне нашем Сунцу које се налазе у централној фази своје еволуције, односно врше фузију водоника у хелијум у својим језгрима.
Од тога, 508 од тих 1.004 звезда гарантују најмање десеточасовно посматрање Земљиног транзита преко лица Сунца, наводе Калтенегерова и Пепер у новој студији.
Ипак, научници не знају колико планета кружи око 1.004 сунца која су обележила Калтенегер и Пепер, а камоли колико од ових система угошћује светове који могу бити погодни за живот какав познајемо.
Како се наводи, ти бројеви би требало да буду у јаснијем фокусу док ловци на егзопланете попут ТЕШ-а настављају свој посао, а нова студија може да послужи као путоказ астробиолозима, оценила је Калтенегер.
"Уколико тражимо живот у свемиру, који би могао да нас пронађе и са којим би можда желели да ступимо у контакт, ово може да послужи као звездана мапа места где би прво требало да гледамо", сматра она, а преноси НАСА-ин научни портал Спејс.
Прочитајте још:
