Према саопштењима Министарства одбране Азербејџана, током ноћи дошло је до сукоба и то у различитим правцима фронта, углавном без учешћа тешке војне технике.
Како се наводи, контраофанзива азербејџанске стране изведена је након напада јерменске стране, а нанет је тежак удараца војсци Карабаха дуж целе линије фронта.
Са друге стране, према саопштењима званичног Јеревана, азербејџанска страна је гранатирала насеља у којима живе Јермени, те је том приликом један цивил подлегао повредама.
Алијев: Циљ Азербејџана – да Јерменија ослободи територију
Председник Азербејџана Илхам Алијев изјавио је да је главни циљ Бакуа на преговорима о Нагорно-Карабаху да се Јерменија сагласи да ослободи спорну територију.
„Као што вам је познати, САД, Русија и Француска су чланице минске групе преговора о Нагорно-Карабахз. Наши састанци су редовна ствар. Међутим, статуса кво више не постоји као што је некад било. Руководство Јерменије је дужно да ослободи окупирану теирторију, то је наш једини задатак на тим преговорима“, рекао је он.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре био је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан изјавили су да га друга страна није испоштовала.
