https://sputnikportal.rs/20251220/1193909919.html
Да ли је депресија закључана креативност
Да ли је депресија закључана креативност
Sputnik Србија
Шта је ново у причи о прослављеној шансоњерки, која је упркос светској слави остала верна улици и карневалу, и у песмама и у животу, зашто је било важно да се... 20.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-20T10:00+0100
2025-12-20T10:00+0100
2025-12-20T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/14/1193909761_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_508f33230857c3cc5ee76fecd6ade72b.jpg
Да ли је депресија закључана креативност
Sputnik Србија
Шта је ново у причи о прослављеној шансоњерки, која је упркос светској слави остала верна улици и карневалу, и у песмама и у животу, зашто је било важно да се 110 година од њеног рођења обележи представом „Пјаф“ на сцени Звездара театра – питамо глумицу Милену Живановић.
Какве поруке жели да пошаље скулптурама препознатљивим по извијеним луковима, облим линијама и формом сведеном до цртежа, како се ваја радост, оптимизам и „мала прича са великом поруком“ – питаму награђивану вајарку Тамару Ракић, чија је изложба „Полувреме“ недавно отворена у Музеју Цептер.
Да ли су филмови страве само оквир за преиспитивање важних друштвених тема попут насиља, корупције или изазова, која пред човечанство доноси дигитална револуција? Којим су темама заокупљени млади филмски ствараоци из Србије и региона, који су снимили кратке филмове у овом жанру? Зашто је филм „Свето место“ Ђорђа Кадијевића постао култно домаће остварење, које и даље привлачи нове генерације љубитеља седме уметности – за „Орбиту културе“ објашњава Марија Станојевић, директорка Фестивала „Одраз страве“, који се по четврти пут одржава у Београду.
Да ли је депресија само „закључана креативност“, да ли смо када тугујемо или патимо заиста у депресији, или је реч о природним осећањима која настају када се суочимо с непријатним и тешким искуствима? На који начин креативност помаже човеку да превазиђе депресију и ко се у савременом друштву може сматрати психички здравом особом – питамо психијатра Владимира Милошевића, аутора књиге „Депресија и креативност“.
Због чега је интернационална награда „Гран-при Европа Ностра“ признање не само изложби „Јежева кућица – измишљање бољег света“ и Музеју Југославије, него и целокупној нашој култури, пре свега музеалцима који на савремен начин приступају наслеђу, како је МЈ успео да отклони идеолошке предзнаке који су претили да га маргинализују и постане једна од препознатљивих и активних културних институција – питаму директорку мујеа Неду Кнежевић.
Шта је ново у причи о прослављеној шансоњерки, која је упркос светској слави остала верна улици и карневалу, и у песмама и у животу, зашто је било важно да се 110 година од њеног рођења обележи представом „Пјаф“ на сцени Звездара театра – питамо глумицу Милену Живановић. Какве поруке жели да пошаље скулптурама препознатљивим по извијеним луковима, облим линијама и формом сведеном до цртежа, како се ваја радост, оптимизам и „мала прича са великом поруком“ – питаму награђивану вајарку Тамару Ракић, чија је изложба „Полувреме“ недавно отворена у Музеју Цептер.Да ли су филмови страве само оквир за преиспитивање важних друштвених тема попут насиља, корупције или изазова, која пред човечанство доноси дигитална револуција? Којим су темама заокупљени млади филмски ствараоци из Србије и региона, који су снимили кратке филмове у овом жанру? Зашто је филм „Свето место“ Ђорђа Кадијевића постао култно домаће остварење, које и даље привлачи нове генерације љубитеља седме уметности – за „Орбиту културе“ објашњава Марија Станојевић, директорка Фестивала „Одраз страве“, који се по четврти пут одржава у Београду. Да ли је депресија само „закључана креативност“, да ли смо када тугујемо или патимо заиста у депресији, или је реч о природним осећањима која настају када се суочимо с непријатним и тешким искуствима? На који начин креативност помаже човеку да превазиђе депресију и ко се у савременом друштву може сматрати психички здравом особом – питамо психијатра Владимира Милошевића, аутора књиге „Депресија и креативност“. Због чега је интернационална награда „Гран-при Европа Ностра“ признање не само изложби „Јежева кућица – измишљање бољег света“ и Музеју Југославије, него и целокупној нашој култури, пре свега музеалцима који на савремен начин приступају наслеђу, како је МЈ успео да отклони идеолошке предзнаке који су претили да га маргинализују и постане једна од препознатљивих и активних културних институција – питаму директорку мујеа Неду Кнежевић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Шта је ново у причи о прослављеној шансоњерки, која је упркос светској слави остала верна улици и карневалу, и у песмама и у животу, зашто је било важно да се 110 година од њеног рођења обележи представом „Пјаф“ на сцени Звездара театра – питамо глумицу Милену Живановић.
Какве поруке жели да пошаље скулптурама препознатљивим по извијеним луковима, облим линијама и формом сведеном до цртежа, како се ваја радост, оптимизам и „мала прича са великом поруком“ – питаму награђивану вајарку Тамару Ракић, чија је изложба „Полувреме“ недавно отворена у Музеју Цептер.
Да ли су филмови страве само оквир за преиспитивање важних друштвених тема попут насиља, корупције или изазова, која пред човечанство доноси дигитална револуција? Којим су темама заокупљени млади филмски ствараоци из Србије и региона, који су снимили кратке филмове у овом жанру? Зашто је филм „Свето место“ Ђорђа Кадијевића постао култно домаће остварење, које и даље привлачи нове генерације љубитеља седме уметности – за „Орбиту културе“ објашњава Марија Станојевић, директорка Фестивала „Одраз страве“, који се по четврти пут одржава у Београду.
Да ли је депресија само „закључана креативност“, да ли смо када тугујемо или патимо заиста у депресији, или је реч о природним осећањима која настају када се суочимо с непријатним и тешким искуствима? На који начин креативност помаже човеку да превазиђе депресију и ко се у савременом друштву може сматрати психички здравом особом – питамо психијатра Владимира Милошевића, аутора књиге „Депресија и креативност“.
Због чега је интернационална награда „Гран-при Европа Ностра“ признање не само изложби „Јежева кућица – измишљање бољег света“ и Музеју Југославије, него и целокупној нашој култури, пре свега музеалцима који на савремен начин приступају наслеђу, како је МЈ успео да отклони идеолошке предзнаке који су претили да га маргинализују и постане једна од препознатљивих и активних културних институција – питаму директорку мујеа Неду Кнежевић.
