Поред тога, пси старе другачије од нас, тако да је општеприхваћена формула за претварање човекове једне годину у псећих седам, нетачна.
Њух као ПЦР тест
Већ до марта је постало јасно да је свет опколила пандемија раније непознатог вируса. Тестови који су могли да открију у организму вирус SARS-CoV-2 који узрокује ковид-19, нису били свуда и њихова тачност није прелазила 70 одсто.
Немачки научници су једни од првих који су решили овај проблем, мада не на сасвим традиционалан начин. Они су предложили употребу паса за дијагнозу инфекције. Чудно, али идеја је успела: осетљивост на вирусне честице је достигла 83, а специфичност 96 одсто.
Научницима са Универзитета за ветеринарску медицину у Хановеру требало је пет до седам дана да науче псе да разликују биолошке течности које су заражене SARS-CoV-2 од незаражених. Након тога, животиње су тачно идентификовале 949 узорака од 1012: 157 позитивних и 792 негативних. Било је и грешака: 33 пута су пси идентификовали заражене течности као чисте, а 30 пута су, напротив, пронашли вирус тамо где га није било.
У истраживању су коришћени узорци (испљувак и пљувачка) седам заражених и седам здравих људи. Пси су једнако добро идентификовали SARS-CoV-2 у обе врсте биолошких течности.
Претходни радови су показали да пси могу да открију маларију и рак код људи. За то су одговорна, највероватније, испарљива органска једињења, чије мирисе животиње могу да разликују. Истина, ова необична дијагностичка метода још увек није коришћена у клиничкој пракси.
Уграђени компас
У јуну су чешки и амерички научници изјавили да се пси оријентишу према Земљином магнетном пољу. Посматрајући 27 животиња десет различитих раса, истраживачи су открили да све оне, пре него што се приближе власнику, трче око 20 метара према северу или југу. По свему судећи, тако пси одређују прави смер.
У експерименту су све животиње носиле посебне оковратнике са уграђеним ГПС системом и акционом камером. Забележене су 622 руте по којима су се пси кретали, бежећи од власника и враћајући се до њега. Већина рута се понављала, то јест, љубимци су до човека дошли на исти начин на који су и отишли од њега. Међутим, у 33 одсто случајева пси су мењали пут повратка и дошли до власника најкраћим путем. Пре него што је одабрао нови пут, пас је трчао око 20 метара северно или јужно. После тога је налазио најкраћи пут до власника.
Додатна истраживања су довела до закључка да се приликом избора смера животиње нису оријентисале по мирису власника или сунцу, често су пси шетали по облачном времену. Такође, аутори сматрају да пси нису могли визуелно да запамте пут.
Највероватније животиње једноставно осећају Земљино магнетно поље, попут птица и копитара. Они сами одређују свој положај у координатном систему, а затим проналазе потребан правац. Међутим, аутори рада нису могли описати механизме магнетне осетљивости.
Две недеље касније, њихове колеге са Универзитета у Централној Флориди (САД) сугерисале су да је реч о магнетотактичним бактеријама које живе у организмима животиња. Ове бактерије некако утичу на мозак, захваљујући чему животиње имају способност да осете Земљино магнетно поље.
Интонација је важна
Када човек чује нечији говор, он не опажа само значење појединих речи и реченица, него и интонацију. И прво опажамо емоционалну природу интонације, а основни делови мозга су одговорни за то. И тек након тога се активирају развијенија подручја церебралног кортекса, где се обрађује смисао реченог. Овог лета се испоставило да се код паса дешавају слични процеси. Доњи делови мозга се баве интонацијом, а подручја церебралног кортекса одговарају за разумевање смисла. Другим речима, ваш љубимац, највероватније разуме не само шта му говорите, већ и са којим осећањима то радите.
Биолози са Универзитета у Будимпешти (Мађарска) су проучавали псе коришћењем МРИ скенера и у току процеса су им пуштали ауди снимке људског гласа, или познате похвале као што су „одлично“, „добар дечко“, или бесмислене речи као на пример „ако“, које су изговорене са различитим интонацијама. Сваки пас је провео око осам минута у апарату.
Испоставило се да су пси у почетку перципирали тон којим су изговаране речи, а тек онда њихово значење. Један од делова средњег мозга који је укључен у перцепцију звучних сигнала, био је одговоран за обраду емоционалне природе сигнала. А речником се бавила област кортекса са специјализацијом за десну хемисферу.
Биолошка старост паса
Амерички микробиолози су развили метод који омогућава процену биолошке старости пса и упоређивање са човеком. Они предлажу да се усредсредимо на број епигенетских ознака на ДНК, а не само на множење са седам, као што то сада раде ветеринари.
Истраживачи су анализирали геноме скоро стотине лабрадора ретривера различитог узраста и пребројали епигенетске ознаке на њима, то јест, молекуле који контролишу активност гена. По правилу, како тело стари, њихова количина на ДНК се повећава.
Испоставило се да пси брзо одрастају: до четврте године њихови геноми имају толико епигенетских ознака колико на ДНК педесетогодишње особе. Међутим, касније се процес успорава. Биолошки,14-годишњи пас одговара 70-годишњем човеку.
Формула за претварање узраста пса у људски изгледа овако: помножите природни логаритам старосне доби пса са 16 и додајте 31.
