Портал ддл.рс покушава да одговори на питања шта је ближе нашем правом изгледу, одраз или фотографија? И зашто често доживљавамо свој одраз у огледалу и фотографије на различите начине?
Психолошки аспект игра важну улогу. Најчешће гледамо у огледало кад смо код куће, где је средина у којој се осећамо најслободније и најопуштеније. Што се фотографија тиче, често завршимо у кадру док смо на „страном теренуˮ, а то значи да, природно, изгледамо напетије и неприпремљено.
Управо због тога, понекад када бацимо поглед на огледало пре него што одемо на забаву, видимо неодољиво згодну особу. Међутим, следећег дана, гледајући себе на сликама са журке, убрзо приметимо да смо били баш супротно од тога.
Не сме се занемарити ни угао посматрања. Једноставна чињеница је да нам лица нису симетрична. Ово је апсолутно тачно за свакога – за некога више, за некога пак мање. Ту се може изродити узрок све забуне! Сваког јутра, док се гледамо у огледалу, стојимо на истом месту, посматрајући себе из познате перспективе.
Као резултат тога, ми се навикнемо да посматрамо своје лице из једног одређеног угла. Ипак, када су фотографије у питању, не добијемо увек претходно упозорење о томе како, када и из ког смера ће фотографија бити усликана. Осим, наравно, ако сте звезда као што је Одри Хепберн, која је скоро увек фотографисана под најбољим углом.
Важна је и чињеница да свака врста осветљења има своју температуру. Међутим, када погледамо у огледало, ми не региструјемо разлику у температури. Ово је због тога што је наш мозак „суперкомпјутерˮ, који аутоматски изједначава све разлике и „показујеˮ нам тен на који смо навикли.
Са друге стране, фотографија бележи осветљење онакво какво је, са свим променама и разликама у температури. Када погледамо у огледало, чак и када осветљење долази од разноврсних извора, са многобројним бојама и сенкама на нашем лицу – ми и даље видимо свој уобичајен изглед. Са друге стране, фотографија може изазвати озлојеђеност што видимо себе у објективном светлосном окружењу.
Не заборавите то да када погледамо у огледало, ми се обично фокусирамо на појединачан део нашег одраза и не видимо целу слику. Ипак, када погледамо у фотографију, видимо све у целини и приметимо ствари које су претходно деловале неважне (на пример, лоше држање, руке у незгодном положају и тако даље).
У одразу ми увек видимо „пресликануˮ верзију себе, и то коначно обликује нашу слику о томе како изгледамо. Фотографије нас, са друге стране, представљају на начин на који нас други виде – необична перспектива нас и те како може изненадити.
Из свега овога можемо закључити да нам фотографије дају објективне информације о нашем изгледу. Чак и ако не изгледате најбоље баш увек на сликама, то никако није разлог за очајање! Можда сте усликани у лошем моменту, или сте били под превеликим стресом, или једноставно нисте имали времена да увучете стомак.
Прочитајте још:
