„Да, спремни смо. О томе сам много пута отворено говорио. Спремни смо већ данас да се договоримо о прекиду ватре. Али истовремено, Јерменија, њен премијер, мора да каже да поштују основне принципе које су развиле Сједињене Америчке Државе, Русија и Француска. Пре два дана јерменски премијер рекао је да сукоб у Нагорно-Карабаху нема дипломатско решење“, рекао је Алијев.
Он је додао да Азербејџан жели прекид ватре и повратак својих земаља.
„Јерменија, у складу са резолуцијама Савета безбедности УН, мировним планом који су представиле Сједињене Америчке Државе, Француска и Русија, мора да се посвети ослобађању земаља“, нагласио је председник Азербејџана.
Алијев је објаснио да се залаже за преговоре о Карабаху, али решење сукоба би требало да буде засновано на принципу територијалног интегритета Азербејџана.
„Желимо да се војни пут заустави и пређемо на преговоре за столом. Војни фактор доводи до велике штете и жртава. Због тога, што пре започнемо суштинске преговоре, то ће се пре наћи начин за решавање сукоба. Решење сукоба засновано је на територијалном интегритету Азербејџана“, рекао је Алијев.
Истовремено је оптужио Јерменију да се Јереван бави „имитацијом учешћа“ у преговорима о решавању сукоба.
Председник је додао да су током сукоба у Карабаху сви напори Бакуа били усмерени на што бржи прекид активне фазе.
„Категорички смо против било ког облика интернационализације сукоба са циљем његовог проширења. Али то је управо оно што жели да постигне Јерменија. Као што сам већ говорио, они су тражили од Русије да пошаље трупе у зону сукоба. То је потпуно неефикасно и у супротности са међународним правом. Не желимо мешање других земаља“, истакао је Алијев.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Борбе на контакт линији у Карабаху почеле су 27. септембра. Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба. У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
У Москви су 9. октобра одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана који су трајали више од десет сати и завршени усвајањем споразума о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих. Међутим, истог дана стране су почеле да се међусобно оптужују за кршење примирја.
Други покушај организовања хуманитарног прекида ватре учињен је у ноћи између 17. и 18. октобра, али већ неколико сати након што је примирје ступило на снагу, Јерменија и Азербејџан међусобно су почели да се оптужују да га друга страна није испоштовала.
Прочитајте још:
