Коментаришући вест да је Москва, као гест добре воље, укинула санкције за низ украјинских предузећа и да је изразила спремност да обнови економску сарадњу са украјинским партнерима, Дудчак истиче да се готово ништа неће променити, с обзиром да су актуелне кијевске власти наставиле курс заузет после државног пуча у Кијеву, 2014. године.
„Ништа се неће променити јер Влада ради за интересе сасвим других држава - колективног Запада, а пре свега САД. Без обзира на то ко ће бити на власти у САД, демократе или републиканци, ова компанија која сада води Украјину, неће учинити ништа у циљу развијања индустрије и високих технологија у својој земљи. Они ће само наставити да уништавају украјинску економију...“, каже Дудчак за Спутњик.
После шест година, ове недеље је у Привредној комори у Москви одржан први састанак о трговинско-индустријској сарадњи две земље, коме су присуствовали депутати Врховне раде и украјински предузетници, а који су позвали на обнављање економских веза са Русијом
Обелодањени су и губици које је претрпела Украјина због прекида економске сарадње са Москвом.
Лидер политичког савета украјинске странке „Опозициона платформа – за живот“ Виктор Медведчук је рекао да Кијев губи годишње око 20 милијарди долара због немогућности да продаје своје производе Русији и због контрасанкција које је Москва увела Кијеву.
Пропаст украјинске привреде
Земље Заједнице независних држава (ЗНД) годинама су биле главни потрошачи производа из украјинских фабрика. Међутим, након што се Украјина придружила антируским санкцијама Запада Москва је узвратила, па је Кијев изгубио то огромно евроазијско тржиште.
Александар Колтунович, депутат украјинске Врховне раде, отворено је признао да је украјинска економија претрпела огромну штету - врхунац трговине са земљама ЗНД је био 26 милијарди долара, док сада износи само шест милијарди долара. Украјинци су рачунали да ће то тржиште заменити европским, међутим, није дошло до диверзификације.
Према речима Колтуновича, ако је Украјина уочи увођења санкција европско тржиште снабдевала са робом у вредности од 18 милијарди долара, сада је то само 20 милијарди долара, а изгубљено је тржиште упоредиво са европским.
Поред тога, неке индустрије су готово замрле, као што је, рецимо, машиноградња, које је било посебно усмерено на тржиште ЗНД. Сада та предузећа раде са 10 капацитета, максимум 30 одсто. Губици у машиноградњи кретали су се од 4,5 до шест милијарди долара годишње због немогућности да се извози у земље ЗНД. Украјина не може да испоручује опрему у Казахстан и Узбекистан, јер је након прекида испорука кроз Русију логистика постала прескупа.
Односи са Русијом су главни економски покретач Украјине. Без тога је Украјина на 122. месту по БДП-у по глави становника у свету и последња по овом показатељу у Европи.
„Без обзира на то, у Украјини и даље има много здравомислећих људи, можда је чак и већина таква, али су под окупацијом. Украјина није прва држава која преживљава диктатуру после државног преврата. Било их је много у Латинској Америци, Африци, Азији. Чињеница је да тамо постоје људи, који упркос условима које је наметнуло садашње руководство, покушавају нешто да учине и да задрже неку врсту производње. Свакако, било би сјајно када би могли нешто да ураде, али све док се украјинска политика не промени мало шта ће се променити, јер садашње власти настављају политику својих претходника“, каже Дудчак.
Он додаје и да је Украјина за Русију била важан партнер као тржиште, где је испоручивала важну робу за украјинску производњу, као и компоненте и финалне производе.
„Генерално, за Украјину и за Русију ово је ненормална ситуација, јер је то вековима био један народ и једна држава. За то време створена су предузећа која су чинила јединствени производни систем једне државе, а онда је настао јаз... На територији Украјине су многе индустрије, које су биле створене још у царско време, већ убијене. Мало је тамо предузећа преживело период независности... Некада је постојала природна подела рада, специјализација различитих индустрија које су радиле у јединственом националном економском систему, али када је тај систем разбијен изгубиле су обе стране. Ипак, Украјина је, после распада СССР-а, изгубила много више... Најозбиљнији губици догодили су се после 2014. године, када су на власт дошли „терминатори“, који су уништили све везе и научно-технички потенцијал. То је била намерна политика деиндустријализације Украјине“, објашњава Дудчак.
Деиндустријализацијом Украјине Европа је, додаје експерт, добила прилику да са тржишта уклони прилично озбиљне конкуренте у производњи авиона, војних производа, бродоградњи, изградњи мотора и многим другим сферама.
„Уклонили су конкуренцију, али заузврат ништа нису понудили. То је и раније било очигледно, а посебно је постало јасно када је текст Споразума о асоцијацији за слободну трговину са Европом већ био у руци. Тамо је све лепо написано, а они који су дошли на власт су то врло добро знали. Међутим, њихови себични интереси били су изнад интереса државе, интереса њиховог народа. Односно, то су људи који немају отаџину и није их брига шта ће се десити на територији која се још назива Украјина“, каже Дудчак.
Након придруживања антируским санкцијама, милиони људи у Украјини су остали без посла. Док је земља под спољном контролом, Украјина постаје све сиромашнија. Земља преживљава од кредита, које ће наредне генерације морати да враћају. О томе говоре украјински експерти, који истичу да су због због актуелних власти изгубили своју земљу, јер у свим предузећима постоје западни контролори који им говоре с ким да послују, а с ким да не раде.
Русија – сламка спаса за Украјинце
Многи украјински политичари и експерти сматрају да би обнављање трговинско-економских односа Русије и Украјине могло да заустави пад украјинске привреде. Међутим, чак и да се то догоди, остаје питање шта би Украјина могла да понуди Русији.
Русија је за ово време покренула сопствену производњу и увозне производе заменила домаћим, док су у Украјини многа предузећа пропала, па је сада питање има ли та земља снаге да обнови те фирме и проиводњу.
„Један од америчких амбасадора у Кијеву је рекао да ће Украјина бити велика агрономска сила. Међутим, не постоје тако велике силе чије су економије засноване на пољопривреди. У сваком случају, сарадња ће се делом наставити, укључујући и пољопривреду. Једно од кључних предузећа хемијске индустрије „Химпром“ тамо и даље ради, али и даље постоје велики проблеми. Рецимо, „Јужмаш“, који је својевремено производио најмоћније интерконтиненталне ракете „Сатана“, сада ради једном недељно, а запослени одлазе у Кину или Русију. Ако говоримо о авијацији, последњи авион је тамо састављен 2016. године. Сада Украјина тврди да су саставили Ан-178 од увезених делова, иако су у ствари то руски делови који су ту стигли преко страних држава и граница. То јест, са авијацијом је тамо окончано. Два највећа бродоградилишта у Николајеву већ сама секу опрему на комаде метала. Добро се још држи „Мотор СИЧ“, који се опоравио захваљујући Кини након што је претрпео огромне губитке... Тако да је заиста тешко рећи шта Украјина може понудити“, каже Дудчак.
Дудчак напомиње и да је питање шта ће Украјина моћи да понуди Русији, с обзиром да Русија већ сама производи много тога...
„Напуштање таквих тржишта, као што је руско, подразумева велике проблеме са повратком, јер се та места врло брзо попуне. Нико не чека. И зато перспектива није најбоља, али ће свакако некакве сарадње бити“, закључио је експерт.
